Неопходна рехабилитација ЈСО

Пише: Томислав Ловрековић, Председник удружења „Покрет“

Акција „Сабља“ и ванредно стање после убиства премијера Ђинђића, оно што Зоран Живковић и читава досманлијска структура и данас представљају као низ фантастичнх акција и одлука, понос и дику, послужила је истовремено и за прогон стотина политичких неистомишљеника и обрачун са криминалцима невољним да раде за одређене структуре.

Braco-moja-JSO-Jedinica-Crvene-beretke

Звучи апсурдно, али стоји чињеница да се злоупотребљена држава, обрачунала тада и са самом државом: жигосан је сваки припадник Јединице за специјалне операције и кроз невиђену хајку, медијску хајку, тај елитни састав представљен је као разуздани олош под оружјем. Након распуштања ЈСО, стотине оних који су часно носили црвену беретку служећи Србији, деградирани су, понижавани и наставили живот са метом на грудима и крстом на леђима, уместо са орденом на грудима.

Томислав Ловрековић

Томислав Ловрековић

Уместо да животне приче многе од тих момака, које су у поступцима водили част, патриотизам и професионалност, буду исписане у страницама какве збирке великана, преписане су из „Све ће то народ позлатити“.

Дакле, да резимирамо: након што је низом квислиншких одлука војска у складу „усаглашавања“ са НАТО-ом сведена на ниво ловачког друштва, полиција осиромашена и доведена пред просјачки штап, жандармерија окрњена насилним кадровским променама и подметнуим аферама, избачен је и ЈСО, последњи бедем одбране у који народ има поверење, а од којег непријатељ има страх.

Сви услови за несметано функционисање колонијалне власти и криминалне радње су тако остварени, јер НАТО јуришници и домаћи издајници не „ударају“ на кочоперног младића, већ на немоћну старицу неспремну да се брани.

Зато Покрет, као друштвено одговорна, патриотски оријентисана и националној доборобити посвећена организација, инсистира не само на поновном формирању Јединице за специјалне операције као институције од огромног безбедносног и статусног значаја, већ и на потпуној рехабилитацији стотине њених чланова који нису имали везе са криминалним активностима.

И, за крај, питање о којем сви морамо мислити: када назови „избеглице“ и прикривени џихадисти крену да машу Калашњиковима као у Паризу, разносе се као у Анкари или силују као у Келну, ко ће те бранити: Зоран Живковић из свог винограда, његов политички побратим Александар Вучић (редовни корисник истог тог винограда) или момци који су са химном на уснама и грбом у срцу гинули за Србију 20 година?

 

Ослобођење




3 коментара

  1. Dule Arnautovic

    Odusevljen sam pesmom Jednom Vuku.
    Napisao Vuk 3
    Pesma dodiruje duse ponuzenih i budi nadljudska osecanja .
    Svaka cast. Ostao sam bez reci.
    Pozdrav od obicnog i ponizenog coveka.

  2. zoran

    Рехабилитација свима њима. Нека буду инструктори. Сви Срби и Српкиње морају да буду војно обучени и оспособљени што је више могуће, без обзира на године и пол.Како се одвија ситуација у региону, сукоби нам тек предстоје и обученост је једини начин да могуће жртве сведемо на најмању могућу меру.Околне земље, историјски непријатељи Србије, већ у потаји показују територијалне претензије.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *