Митровдан хајдучки растанак

Sveti DimitrijeПразник Светог великомученика Димитрија, успомена на смрт и страдање великог борца за хришћанство, биће обележен данас, као заповедни празник Српске православне цркве и крсна слава православних верника.

На овај празник, у српском народу познатом као Митровдан, помиње се погибија светитеља који је живот окончао у тамници 306. године где је заточен, отказавши послушност прогонитељима хришћана.

Према предању, светитељ Димитрије рођен је и живео у Солуну, а цар Максимилијан (240-310) га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у прогону хришћана.

Цар Максимилијан поставио је светог Димитрија за солунског војводу нарочито му препоручујући да изгони хришћане, али, уместо тога, светитељ је проповедао хришћанство у родном граду, због чега је био изведен пред цара.

Несуђени гонитељ хришћања јавно је пред царем признао да је примио Христову веру, због чега је утамничен.

Према предању, у затворској ћелији убили су га војници, затекавши га у молитви. Џелати су га, како је записано, из даљине гађали копљима, јер нису смели да му приђу.

Хришћани су тело кришом сахранили, а на гробу су се, вели предање, почела дешавати чуда и исцељења, па су одлучили да на том месту подигну цркву.

Солунски храм је подигао великодостојник Леонтије, излечивши се над моштима светитеља.

Према древним записима, Свети Димитрије се из кивота јавио цару Јустинијану (483-565), спречивши га да му мошти пренесе у Цариград, па је тако остао у Солуну, где и данас почива као заштитник тог града.

Свети Димитрије представљен је на фрескама средњевековних манастира у реду светих ратника који су проповедали и борили се за хришћанску веру.

Једна од најлепших представа Светог Димитрија налази се на Косову и Метохији, у манастиру Дечани, чији су ктитори Стефан Дечански (српски краљ од 1321-1331) и цар Душан (1308-1355). Светитељ је осликан у ратничкој опреми са штитом и шлемом, поред Светог Ђорђа.

Светог Димитрија с великим поштовањем, поред Грка и Срба, славе и Руси. Његов култ је почео да се шири у Русиј у 12. веку, а године 1581. изабран је за заштитника Сибира.

У Српској цркви је више од 120 храмова посвећено светом Димитрију, међу којима је и недавно саграђена црква у Новом Београду.

Његов лик налази се од 1388. године на грбу Сремске Митровице где се, такође, веома поштује овај светитељ.

Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот светитеља треба везати за Солун или Сремску Митровицу, јер је, према записима из осмог века, погубљен у Сирмијуму, а остаци су му пренети у Солун, након што су варвари освојили Срем.

Постоје многобројна народна веровања везана за Митровдан, међу којима и да треба бити код куће како целе године не би ноћивали по туђим кућама.

Познато је и да су се на Митровдан хајдуци разилазили и одлазили да презиме код јатака, да би се опет састали на Ђурђевдан.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *