Бајка Црвенкапа – Вукова верзија
Живео сам у шуми. То је био мој дом о којем сам се бринуо и стално се трудио да га одржим чистим и уредним. Једног сунчаног дана, док сам уклањао остатке хране које су…
Живео сам у шуми. То је био мој дом о којем сам се бринуо и стално се трудио да га одржим чистим и уредним. Једног сунчаног дана, док сам уклањао остатке хране које су…
Ова година је двадесетогодишњица Сребренице. Сарајевске власти и њени међународни спонзори врше интензивне припреме да 11. јула ове године у Меморијалном центру у Поточарима спектакуларно обележе јубилеј. Припремне радње са циљем стварања одговарајуће психолошке атмосфере и производње што јачег политичког ефекта већ су отпочеле
У Београд на Ташмајдан’ у парку се спомен диже србској дјеци што су пала јер их НАТО бомба стиже. Милице је Ракић биста постављена у парк била на срамоту и поругу освајачких НАТО сила.
И нек’ за те, твој сјај и слова и моћ и плод, Говоре свету. Волим ја те, као што се воли рођени род…
Ноћас сам мајко ја сâм на стражи, у пустој ноћи без икога свог, ноћас ме њихов метак тражи, не брини мајко – чува ме Бог.
Мајко, при помисли на Тебе, осећам се некако тешко и туробно, не знам како, али осећам да ниси добро. Волео бих да сам крај Тебе, сад, и да ти принесем воде. Све ове године моје службе човечанству нису ми донеле ништа до увреда и понижења.
Сви моји Преци, које често сањам били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци и горосече, али православци.
Питају ме многи зашто ја пишем о Кошарама? Гледају у мом правцу и не виде оно што ја видим.
Ја певам, грла чиста, као што дрво листа, певам краз лавеж паса, као што пшеница класа, певам, с груменом земље у шаци, као што син пева о Мајци, и молим анђеле, дечицу бестелесну, да ми услише и приме песму.
Погледи на историјски ток углавном се не мењају. Од кад постоји такозвана “историја”, која је написана према потребама оних који је усмеравају, постоји и паралелни, невидљиви ток “праве” историје. Јавна, позната и “призната” историја је холограм, лаж. Зар није неко давно рекао: “Историја је лаж око које смо се договорили.”
Данас кад се мртвима најмилијима воштаница изнад гроба пали, сетите се и свих Срба славних, којим нема ко да је запали…
Дугометражни документарни филм „Милица“ прича о свакодневици осмогодишње Милице Ђорђевић, јединог српског детета у Призрену и упозорава на поенту – када ускоро завршити четврти разред како ће наставити школовање, истакли су аутори филма приликом промоције у Београду.
Писмо које је Зоран Радмиловић писао 1980. године, а послао редакцији НИН-а 1985, поводом скидања једне представе са репертоара, актуелно је и данас.
Полюшко моё, родники, Дальних деревень огоньки, Золотая рожь да кудрявый лён, Я влюблён в тебя, Россия, влюблён…
Кад смо били на бојиште, ђе потоци крви теку, нико раван не бијаше, команданту Улемеку!
Део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности“ протумачио као „иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије“
Баш при крају прошлог в’јека на косовско поље равно, против банде терориста борише се Срби славно! Бране своју постојбину и светиње Немањића, за предање свето гину Лазара и Обилића.