Дирљива прича о српском војнику и његовом псу

Када је избио Први светски рат 1914. године Лука Солдатовић се затекао у Београду, где се јавио на зборно место као резервни наредник-телеграфиста. Командира вода је обавестио да, пошто је ловац, има пса, кога, будући да је самац, нема коме да остави и замолио за одобрење да га поведе собом.

Истина о транспорту српске војске на Крф

Коначно у тексту који је пред вама моћи ћете да пратите историјска документа и сазнате све детаље ове мукотрпне акције транспорта српске војске и народа на острво спаса, како су касније називали Крф.

Трагична судбина првог српског авиона

Након првих авио летова над Београдом у кафани „Балкан“ која је била позната као место окупљања четника комита за једним столом седели су Воја Танкосић, Војвода Василије Трбић, Војвода Бабунски, Војвода Коста Пећанац и ту је пала прва идеја да Србија не сме да заостане иза осталих држава када је у питању авијација.

Српски војник је наредио јуриш

Војвода Петар Бојовић, пре него што је донео одлуку да заустави даље напредовање српске војске, хтео је да ослушне глас српског војника. Постројио је једну већу јединицу и саопштио јој је одлуку Врховне команде, о заустављању српске војске док не стигне појачање.

Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена.

Мајчино писмо војнику прешло континенте

Био је Велики рат, а у њему млади ратник Видосав Марјановић из Шљивовице, узданица своје самохране мајке Станојке. Ни гласа с фронта од сина она годинама није чула: да ли је жив, сваког дана се питала.

Бој на Иванковцу

Бој на Иванковцу је био први сукоб српских устаника са турском војском. До тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија. Ова победа је имала велики морални одјек међу Србима и ојачала самопоуздање устаника и допринела успесима у борбама за ослобођење од турске власти.

Моја батерија

Било је то двадесет четвртог октобра… А збиља, сада ми то паде на памет… Овај је датум за пету батерију фаталан. Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ… кару. Сећаш се?… Јест, баш двадесет четвртог октобра.

Са штапом сам заробио непријатеља

Добио сам наређење од команданта батаљона да упутим једну патролу на непријатељски положај да бисмо извршили потребна извиђања. Договор је био да ако тамо има Бугара, да патрола пусти три црвене, а ако их нема исто толико зелених ракетли.