Звао се Стојадин Мирковић. Година – тек 19. Питомо, поштено и храбро дете из домаћинске и кућевне фамилије. Оправили су га отац и матер за војску те ’90. године – ваљало је одслужити домовини па имању, такав је вазда ред био у Срба…
Мало који грађанин Србије није чуо за херојски чин овог јунака. Не желећи да у усташке руке падну значајне количине муниције и минско-експлозивних средстава, а без опције да се одбране од налета хрватских сепаратиста, 29. септембра 1991.
Он је херој и ту нема збора, сетимо се Тепића мајора, сетимо се храброг српског сина, од свега је преча отаџбина…
Мало познати детаљи последњег дана живота легендарног мајора у Гарнизону Беденик под опсадом. Пре доласка у Бјеловар службовао је у гарнизону Вараждин, под командом генерала Трифуновића
На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.
