Децу не опраштам!
Црн се барјак над вам вије, због вас многа суза лије, Божји кантар све вам мери, отпали сте ви у вери…
МРАК (годишњица бомбардовања)
Над Србијом влада мрак, живом светли свеће зрак. Душу кида звук сирена и ликујућ смех хијена…
Незаборављени вук (2. део)
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде…
Незаборављени вук
Вук чује Отаџбине зов и први креће у ров. Кукавица? За њега то не важи, Он први је био на стражи…
Радујте се прогнани
О изгнани правде ради, страдалници рода свога, у невољи сјетите се благих речи Христа Бога. Небеско је Царство Ваше, не бојте се изгнаници, нек’ утјеха Ваша буде, у тој једној реченици…
Витез србског рода
Запјеват’ ћу браћо моја, док ми горке сузе теку, о Звездану мрком вуку и храброме Улемеку…
Расформирани
Вучја сва су утихла чула, Чула попут ове ноћи потмула. Потмуле тмине што прети режањем, Режањем кад њивом живота не жањем…
Поход распетих
Последњи поход распетих, последња небеска војска, последњи јуначки строј, последња команда „за мном“, последњи лет орла, последњи српски бој!
Синови издате Србије
Синови добри издате мајке, јунаштво се Ваше сад не цени више, издајници ови на власти што су, заједно Вас с’ мајком „низ воду пустише“…
У моје се име немој сагињати!
Пусти коју сузу нек кане низ лице, исплачи се Ацо за три Сребренице, на повратку само у Кравицу сврати, у моје се име немој сагињати…
Брату Гумару
Душко Маричић, што га Гумар зову, јунак силан без мане и страха, газио је храбро када је требало, стазама победе, пепела и праха…
Сребреница
Тужан ходам крајевима знаним, и питам се има ли овде Бога, Терају ме да се себе срамим, себе самог и народа свога. Оријентир ми брдо и речица, вучју стазу шума је сакрила, знам где је пашњак и пречица, али не познам где је кућа била.
Капетану Драгану
Сетимо се оних ратних дана, Сетимо се храброг капетана, Сетимо се Крајине и Книна, Сетимо се храброг српског сина…
