Ноћас сам прелетео преко моје Србије. Дванаестог марта ујутро у 01:03 био сам тачно изнад Младеновца. На висини од 33.000 стопа. Не можеш да замислиш како је лепа моја Шумадија са 10.000м висине. Преко Београда, Младеновца, Крагујевца и Ниша, према Софији.
У Центру за културу у Добоју у недјељу, 20. марта, у 17.00 часова биће одржана предпремијера документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ који говори о најмлађем борцу Војске Републике Српске који је погинуо на Озрену.
Сатана се зацарио јесте, у Држави без Срца и главе, Место срца сподоба без лица, место Главе светска варалица Први смрди Андрићу на венцу, други служи Енглезу и Немцу.
Дође време кад се сетим свега, рата, људи, минулих времена, тада често помислим на њега, тог дечака којег више нема. Сузе саме крећу ми низ лице, а срце се мимо воље стресе. Драго дете села Каменице, јаук чујем твоје мајке Десе.
На благом ветру жути лист плеше, свратих до храма недеља беше, жељан одмора и духовног мира, отворих врата од манастира. А унутра на крилима таме, као да не марећи за ме, скупљајући своје јаде и боли угледах старца где Бога моли.
Огрејани ватром од светих бадњака, примили смо причест на дан Христа Бога, па у инат нечастивима и силама мрака, у весељу славићемо дан настанка твога...