Србија

Горан Питић

Пише: Бранко Драгаш

goran-pitic

Ево још једног у низу политичких протува и реформских профитера, демократских битанги и еуропејских ниткова, који подржава владавину суманутог Аце Драмосера, који му се клања и који сматра да је то велика ствар за Србију да има таквог лидера кога читав свет уважава.

Гостовање Горана Питића на режимској телевизији Студио Б је било срамно.
О свезнајућем новинарском пискаралу Ћулибрку немам коментара.
Да ли још неко зна економију у Србији осим новинара Ћулибрка?

Горан Питић је показао сву своју кварцовану површност и раскалашну безначајност.
Министар у влади Зорана Ђинђића је ватрени поборник дилетанта Аце Драмосера.

Е, мој Зоране, пријатељу мој!

Рекао сам му какве будале је узео за министе.
Дрипце који ће га продати на првој кривини и главом без обзира побећи у Управни одбор стране банке.
Продали су јер ти ниткови немају никаквог морала, него су слугерањи свакој власти.

Стари уважени професор Млађан Ковачевић открива нам узроке дубоке економске кризе у Србији.
Поред погрешног неолибералног наметнутог концепта, он наводи потпуно нестручне људе који су се прихватили посла да реформишу Србију, мада никаквог искуства нису имали са тржишта и из праксе.

Ја сам те незналице назвао први – чикашки момци – алудирајући на чикашку школу економског убице Милтона Фридмана, који је школовао економске терористе да убијајају економије других држава.

Србија је имала ту несрећу да није морала да изнајмљује економске убице, јер смо имали локалне барабе који су то одрадили по позиву, како би добили простор да се на државним и националним крађама обогате.

Један у низу тих домаћих економских убица је био кварцовани доцент Горан Питић, који је предавао „Економску историју света“ и као такав велики кадар петооктобарске контрареволуције постаје министар за економске односе са иностранством.
Професор Ковачевић не може чудом да се начуди.
Замислите како сам се тек ја запрепастио када сам сазнао да доцент са предмета о економској историји треба да управља економским односима са светом.

Знао сам добро нестручност Горана Питића.
Осим за певање, јер човек заиста ван серијски пева.
Али певањем се није могао зарадити толики капитал и положај у друштву.

Била је то, једна од многобројних, Ђинђићевих погрешних одлука.
Разочаран његовим избором министара и крађама које су почеле у јануару 2001. године, прве крађе нове власти су биле на увозу струје, гаса, нафте и мазива, одлучио сам у фебруару 2001. године да се повучем.
Знао сам да ће ове протуве да продају Ђинђића.
Нажалост, он је више веровао њима него мени.

У тих сто дана мог обиласка привреде Србије, имао сам перманентан сукоб са Ђинђићевим министрима. Презирао сам те скотове и незналице и то сам јавно показивао. Они су осећали да највећа опасност прети од мене и све су предузели да направе хајку на мене., како би ме што пре отерали. Ђинђић је насео на њихову игру.

Један од тих лајавих у чопору бесних лажних експерата је био управо и ондулирани доцент историје економије Горан Питић, који ме је добро познавао јер је предавао у мојој пословној школи.
Ђинђић ми је признао да се, између осталих, Горан Питић стално жалио на мене и мој наступ у јавности.
Он то из поштовања према мени није смео да говори.
Нисам имао никакве контакте са његовим министарством јер сам обилазио привреду и нисам се бавио економским односима са светом.

Изнервиран назвао сам Доцента и рекао му оно што мислим, да би ме тај соларни министар лагао да он то није говорио, али да се не слаже са мојим концептом покретања домаће привреде, јер је добро да држава има дефиците и да се тако убрзано развија.

Добро је да држава има дефиците?!?
Добро је да се држава развија задуживањем?!?

То је било тумачење експерета Доцента, који је предавао економску историју и није имао појма како функционишу тржишта и како се на тржиштима зарађује новац.
Мој сваки даљи разговор са тим надобудним празноглавцем се истог тренутказавршио.

Неолиберални талибани, тржишни фундаменталисти и јапијеви убице су заступали то становиште да је добро за државу да има дефиците и да се што више задужује.
Тако смо коначно пропали. Реформе нису биле ни почеле.
Мислим, пропала је држава која је нагомилала дефиците и грађани који су нагомилали дугове.
Доцент и његова банда министара су се обогатили, удомилили, решили егзистенцију себи и својим унуцима.

И уместо да се данас покрију ушима, као што се ушима покрио бивши Милошевићев потрчко премијер Радован Божовић, о коме данас нико не говори ништа и нико не пита за његов капитал, ево нама поново осунчаних Ђинђићевих богаташа, који нас данас убеђују да је граница Карлобаг – Огулин – Карловац – Давос наша велика економска прилика, да смо ми лидери у региону, да имамо правог Лидера, да Брисел, напокон, има ским да преговара и такве гомиле глупости да се човеку смучи живот.

И ја сада треба да ћутим!
И ја сада треба да слушам пресеравање Горана Питића и онога економског пискарала, који се не скида са екрана нашиh ТВ пријемника, који кроз своје Ћули бркове мрсомуди неке будалаштине о слободном тржишту, ризику задуживања у францима и све такве гадости, јер су лобисти банака зеленаша, а не смеју да признају да су банке бандитске организације које су довеле 22.000 људи пред самоубиство и које немају намере ништа да предузму да спасе тај недужни и задужени свет из дужничког ропства.

Ниједне једине јебене речи о том нашем несретном задуженом човеку!
Ниједног предлога како да се помогне том несретнику да се исчупа из канџи гангстера и зеленаша.

Горан Питић!
Доцент економске историје.
Министар без дана рада у струци.
Банкар без банкарског искуства.
Богат човек.

Ево, читам!

Здравствени билтен Горана Питића. Исповест једног успешног одрода и битанге.
Увек је био окружен девојкама.
Отимале су се за њега.
Професора и доктора. Министра и банкара. Богаташа и позера.
Који сада прича, после свих крађа и превара његове владе, како се љубав трансформише у нешто што више нема искричавост, који се брине што нема сталног тињања, љубав је као девојка, која мора да се пази, мази, поштује, чува…

Не могу више!
Повраћа ми се од муке!
Фуј!

А дефицити?
Како стоје дефицити у тим љубавним анализама?
А задуженост заљубљених у швајцарце?
Може ли да нам каже како се мазе и пазе тајкуни?
Како се негује љубав према свима који су на власти?
А како се воли Аца Драмосер?

Шта нам казује економска историја о томе, професоре?

Он се исповеда о својим фаталним момачким љубавима.
Ко би рекао, сам се себи чуди, јер он је рационални увлакач и политички калкулант.
Горан Питић!
Слика у теретани треба да нас задиви његовим изгледом.
Горан Питић!
Биље и здравље наше економије.

Горан Питић – прилог економској историји бесчашћа.

Београд, 25.01.2015.

 

Извор: dragas.biz

Коментари (1)

  1. Зоран требињац каже:

    Можемо ли увијек прво сазнати, када се текст пише, да ли је дотична особа Србин?!

Напиши коментар