Досије

Бака Даница – митраљезом против усташа до последњег метка! (ВИДЕО)

Да ли сте чули причу о баба Даници која је у Републици Српској Крајини живела у једном забаченом српском селу званом Дивосело?

Даница Обрадовић је била стара бака, Српкиња из Лике, која је у младости, да би преживела, борила се против усташа у Другом светском рату, а у старости доживела да је нажалост новоусташе закољу у ратовима 90-их. Но, није им остала дужна, све до последњег метка била је са својим митраљезом „бровинг” страх и трепет за хрватске агресоре и стране плаћенике који су јуришали на њено село.

Све док је могла бака Даница је, упркос својих 70 и нешто година, храбро бранила српску нејач и цивиле од страшног непријатеља. И када је започела усташка офанзива на њено село, Дивосело, није се повукла, већ се до последњег метка борила против усташа, и тако омогућила да се десетине српских цивила спасу из окружења. Тек када је остала без муниције и више није имала чиме да се брани, усташки бојовници су је заклали, убеђени да су је убили за сва времена.

Но, њена храброст никада неће бити избрисана из колективног сећања српског народа. Познати српски писац Момо Капор, с дубоким поштовањем и дивљењем је овековечио у својој књизи „Смрт не боли” као пример јунаштва за будућа српска покољења – прочитајте шта је он записао о бака Даници Обрадовић:

„…„Како сте?”, пита баба Даница Обрадовић на најистуренијој западној коти православног света у Дивоселу, у близини Госпића. Она седи за тешким митраљезом „бровинг”, маскираним лишћем и немоћно шири руке, извињавајући се што, сем воде, нема чим да нас понуди. Пензионисана куварица седамдесетих година, са округлим цвикерима бакице, у горњем делу војничке униформе, али у папучама званим пантофле, она је обучила своје сељане да пуцају из минобацача и митраљеза. Њен положај је на врху клина који дубоко задире у непријатељске положаје са опасно отвореним боковима, куда се често провлаче диверзантске трупе кроз густо шипражје.

Готово сваке недеље она губи двојицу-тројицу својих сабораца. Овај лепи зелени предео базди на смрт. Човек има осећај да га са свих страна гледају очи убица и да је потпуно немоћан да се одбрани. Зарасли у двонедељне чекињасте браде, баба Даничини људи разговарају с прстом на обарачима аутоматских пушака. Био сам свугде, видео сам свашта, али чини ми се да у животу нисам био ближе смрти него на том истуреном положају Дивосела, који се (какве ли ироније) назива Велики крај!

„Пошаљите какву помоћ, ако бога знате!”, преклиње нас старица, коју би било много лакше замислити за шпоретом него за „бровингом”.

„Позовите добровољце, војску, било кога! Ми овдје не можемо још дуго…”

Претрчавајући брисани простор, питам једног борца какви су им непријатељи, они с друге стране ливада и шумарака.

„Ех, какви”, одговара, „исти јад ка и ми ође… Сиротиња, брате, али ка и ми, ту су рођени и познају сваки камен…”

Двадесетак дана после овог сусрета, Дивосело је сравњено са земљом, а сви браниоци побијени. После дуготрајне артиљеријске припреме, која је трајала пуних шеснаест сати, хрватска војска, предвођена међународним псима рата и плаћеницима, упала је у Дивосело и побила све што се кретало. Војници Уједињених нација нису могли да виде било шта живо – ни мачку, ни пса, нити овцу! Баба Даница је преклана за својим митраљезом „бровинг” из којег је испалила и последњи метак. Могу да замислим како из шипражја на ситну, дебељушкасту старицу доброћудног изгледа скачу легионари у црном с камом у рукама.

Тa сценa ме прогaњa; мождa нисaм учинио све што сaм могaо? Мождa је требaло дa стaнем нa сред беогрaдских Терaзијa и дa вичем из све снaге, дa трaжим помоћ зa бaбa Дaницу и њене људе.

Нa пијaцaмa Беогрaдa видим њене вршњaкиње кaко се жaле нa цене купујући пaприке зa зимницу. Исти ход нa ногaмa које муче вене, исте стaрaчке пегице нa рукaмa, исте нaочaре тaнких метaлних оквирa… Бaбa Дaницa није имaлa привилегију дa припремa зимницу – зa својим митрaљезом, a повремено и сa минобaцaчем, онa је брaнилa злaтaсто јесење обиље беогрaдских пијaцa и својих исписницa које смaтрaју дa је дошaо смaк светa због скупих пaприкa…”

Погледајте видео запис о бака Даници:

Коментари (3)

  1. АЦА ТОМИЋ каже:

    Срамота за Србију и за Српски народ, овакво понашање издавача.
    Добро ,докле више понижавање Србије?

    1. Дејан каже:

      Пуцано из Немањине,па то зна и онај на Југу Србије.Морали су похапсити Команданта и ЈСО ,били су једини који су могли стати убицама и мафији из дос-а.После убили ону у Мељаку, а притом узели лову у џаковима. Слобода за ВУКОВЕ

  2. Zorica каже:

    Baka Danica protiv ustaša… Ustaše, termin koji mi stalno koristimo umesto da stvari nazovemo svojim imenom – Hrvata. Oni stalno govore “Srbi” a mi? Mi stalno govorimo “ustaše”. A ko su ustaše? To niko u svetu ne zna a i za koju godinu, to će biti termin potpuno odvojen od Hrvata. A ko je klao po selima? Pa, komšije Hrvati! Ne neka tamo vojska, dobro i vojska ali, zašto kažemo da je ustaška? Ustaški pokret zvanično ne postoji i oni se nisu deklarisali kao ustaše. Dakle, to je hrvatska vojska i Hrvati komšije, koji su poznavali teren i mogli da odvedu vojsku do skrivenog naroda i u najzabačenija sela. Dakle, treba da se opametimo i zaboravimo terminologiju iz komunističkog vremena. I onda su se Hrvati sakrili iza “ustaša” a sada, sada ih mi sami skrivamo. Ustaše danas ne postoje kao takve, to su Hrvati i hrvatska vojska.

Напиши коментар