Србија

2015

Пише: Бранко Драгаш

2015

Питају ме грађани – какве су моје прогнозе за 2015. годину?

Ево, шта ја мислим.
Ако вам то нешто значи.
Ако вам не значи, заборавите.
Није важно.
Догађаји ће се одвијати својим током.

Дакле, очекујем једну изузетно тешку и сиромашну годину.
Мислим, за грађане.
Наставља се наша агонија.
Нажалост.
Нисмо још додирнули дно.
Наставља се наше пропадање.

Једини начин да режим опстане на власти је да распродају Србију.
То су отворено и најавили.
Грађани су за њих гласали.
Сада они крећу у реализацију.
Нису слагали грађане.
Испуњавају своја предизборна обећања.

Пошто је уништена привреда, нема стварања нове вредности.
Када немате нове вредности, онда је национална погача све мања.
Све мања национална погача значи да већина грађана све мање добија.
Животни стандард ће наставити драстично да пада.
Запосленост ће падати.
Незапосленост расти.

Социјална беда ће се ширити на већину грађана.
Социјални криминал ће захватити читаво друштво.
Страх ће се увући у све грађане.
Страх од живота.

Притисак на режим ће бити све већи.
Слатка демагогија ће пријати грађанима.
Слатка демагогија има своју цену.
Пензионери и државни чиновници ће тражити своје новце.

Распродају државе ће подржати већина грађана.
Омамљени слатком демагогијом заспаће у социјалној беди.
Може бити и горе! Тешиће себе, сами не верујући у те обмане.
Боље је да се примају некакве плате и пензије, него никакве.
Можда ће се нешто само од себе да догоди.

Режим ће куповати време.
Грађани ће у времену тражити наду.

Договор о распродаји је прећутно постигнут.

Политичком олошу су распродаје неопходне.
Купују социјални мир до следећих избора.
Богате се и мирно могу сачекати сигуран банкрот.

Већина која гласа за режим ће подржати распродаје.
Немају снаге да се супроставе пропасти.
Боље је да се сучеле са невољом касније.
Коцкар увек игра на последњу карту.
И сигурно банкротира.

Распродаја ПКБ, Телекома, Аеродрома, ЕПС-а и државних ресурса ће режиму обезбедити сигурну владавину до следећих избора.
Нова задуживања ће им донети победу и на новим изборима.
После тога, настаје пакао.
Више неће имати шта да продају.

Када више не буди имали шта да продају и када се не буду више могли да задужују, почиње сучељавање са истином.
Настаје буђење.
Први пут са оцем на јутрење.
Довољно је да пензије не буду исплаћене један месец.
Тада настаје – револуција.

Програмирани политички хаос се замењује хаосом у друштву.
Социјални немири могу постати крвави.
Наши непријатељи ће нас у то гурати.
Затвара се крвави балкански круг у Србији.
На опште весеље наших противника.

Србија ће наставити више да умире, него што се рађа.
Млади, стручни и способни ће напуштати земљу.
Политичари ће се свађати, лагати и красти.
Србија ће се све више смањивати.
Сви ће хтети да побегну од самих себе.
Тако ћемо завршити у Београдском пашалуку.

Неће сви Срби бити под једном шљивом, него у једном шљивику.

Шта ће се тада десити?

Два су могућа сценарија.

Уколико ништа нисмо научили из те наше трагедије, наставља се игранка до нашег нестанка.
Требаће само сто година да нестанемо.
Државу ћемо претходно изгубити.
Срби ће постати небески народ.

Уколико, ипак, на време, схватимо шта нам се дешава и шта треба да радимо, почиње наше уздизање.
Древни србски народ ће поново стварати једну нову цивилизацију.
Благо онима који буду деца новога доба.

Шта онда да радимо ми данас?

Ако се помиримо са судбином и ако немамо снаге да победимо сами себе, онда не треба ништа да радимо док потпуно не пропаднемо.
Генерације ће умирати као идиоти, слуге и потрошачки кретени.
Они ће постати само оронула гробља на путу до Београдског пашалука.
Заборављени за живота, нико их се неће сећати у будућности.
Њихова смрт је затворена у страху од губитка баналних, свакодневних, малограђанских навика.

Уколико се, пак, не помиримо са судбином, уколико смогнемо снаге да победимо сами себе и своје лудило, онда нам се отварају боље перспективе.
Наше заустављање пропасти се неће догодити у Београдском пашалуку, него на много већој територији.
Много, дакле, раније.

То ће довести данашње генерације пред велике историјске одлуке у корист будућности наше деце. Не себе, јер ми смо већ жртвовани.
Настаће једно херојско доба на кога ћемо бити поносни.

Слаткоречива демагогија ће бити одбачена са презиром.
Вође ће бити згажене народном вољом.
Политичари ће бити укинути избором грађана.

Умртвљена енергија слободарског народа ће пламтети вулканском снагом.
Древна мудрост ће уморном човечанству понудити ново спасење.

Шта да изаберемо?
Умирање је једино сигурно.
Немамо шта да изгубимо.

Зар није боље да умремо као хероји, него да нестанемо као бедни мекушци?

Свако мора да изабере.
Мора да се определи.

Свако мора да пронађе изгубљену снагу у себи.
Знам да је имате.
Сигуран сам.
Осећам њене дамаре.

Само треба да је откријете.
Мој задатак је да вас подстакнем.
И охрабрим.

Нисам херој, већ се плашим празнине.
Немам избора.
Моја борба је мој смисао.

Машите рукама док падате у очај.
Можда ћете научити да летите.

СРЕЋНА НАМ РАСПРОДАТА 2015!!!!!

Београд, 31.12.2014.

 

Извор: dragas.biz

Коментари (1)

  1. miloš каже:

    Са растом од 1% БДП бољитак се очекује за 72 године. Наш БДП је 0,5% значи живећемо боље за 142 године илити 2157 године. Срећна нова година, живи били!

Напиши коментар