Упутили смо се ка Скупштини града. На улазу у улицу Кнеза Милоша није било живе душе. Стали смо испред зграде МУП-а и кренули на горе. Полицајци, који су били код улаза у зграду, видећи нас у маскирним униформама, повикали су углас: „Предајемо се!“…
Дана 07. априла 2003. у центар Јединице за специјалне операције у Кули, стигао је захтев од стране УБПОК-а да им се достави један примерак ласерског даљиномера који користе снајперисти у Јединици.
Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.
Међу именима оних који су задржали Ђинђићев новац су, и Чедомир Јовановић, Владимир Беба Поповић и Зоран Јањушевић. Ова тројица су, и учествовала у Ђинђићевом стрељању, а Чедомир Јовановић је предњачио у захтеву да Ђинђића треба убити што пре, па се понудио да лично осмисли и организује сценарио по којем ће касније премијер бити убијен.
„Нисам имао ниједан разлог да наудим премијеру Ђинђићу, јер сам са њим био у пријатељским односима уз обострано поштовање”, рекао је Милорад Улемек Легија у завршној речи.
