У ексклузивној изјави за КМ Новине, на јучерашњем обележавању 17-те годишњице од киднаповања првих Срба на Косову и Метохији, пуковник МУП-а, Славко Никић, осврнуо се и на актуелно питање о ревизији шиптарског терора.
Зашто режимски медији лажу и шта је циљ бесомучног спиновања јавности када се од првог тренутка појаве лажне вести о наводном Легијином самоубиству зна да је ту вест поставио Горан Јањић из села Љиљанце код Бујановца?!
У кафић су ушла двојица маскираних терориста, док је трећи чекао у возилу испред. Са врата су отворили рафалну паљбу и на лицу места убили Радевића, Трифовића, Обрадовића и Гвозденовића.
План окупације из 1999. године, за који се веровало да је немогућ, спроведен је – без испаљеног метка, испод жита, полако и постепено.
Зашто Чеда Јовановић има потребу да нас стално подсећа да је баш он тај који највише жали Зорана Ђинђића? Међу криминалцима је увек важило неписано правило да убица даје највећу читуљу и највише жали убијеног. А, Чеда „даје највећу читуљу“ и „жали“ Ђинђића сваког 12. марта.
Тек после сам сазнао да је та једна четвртина оружја спакована у камион по Чединој одлуци, за кога се испоставило да и није био баш тако наиван као што се представљао. Тај камион, у коме је било преостало оружје, одвезао је Чуме и све то негде закопао. Вероватно да му се нађе касније.
Дана 07. априла 2003. у центар Јединице за специјалне операције у Кули, стигао је захтев од стране УБПОК-а да им се достави један примерак ласерског даљиномера који користе снајперисти у Јединици.
Међу именима оних који су задржали Ђинђићев новац су, и Чедомир Јовановић, Владимир Беба Поповић и Зоран Јањушевић. Ова тројица су, и учествовала у Ђинђићевом стрељању, а Чедомир Јовановић је предњачио у захтеву да Ђинђића треба убити што пре, па се понудио да лично осмисли и организује сценарио по којем ће касније премијер бити убијен.
