Уважени професори, и у овом четвртом апелу по реду, указаћу Вам на још један материјални доказ (ДНК анализа биолошких трагова) – још један од многих доказа у низу, да су поступајуће судије у кривичном предмету вођеном против мог сина и др.
Уважена госпођо Деретић, биће да се јако, јако нисмо разумели. Мојим писаним обраћањем које је запримљено путем Владе Републике Србије, Кабинета председника
Одлучујући у кривичном предмету опт. Берчек Бранка, Врховни суд Србије у Београду, као суд трећег степена, заузео је у свему другачије тзв. тумачење о истом правном питању.
Превара коју ћу осветлити почива на два међусобно супростављена сведочења Вука Драшковића о наводном атентату у Будви 16. јуна 2000. године и поврх свега, подједнаком егзистирању обе те верзије у правноснажној пресуди, уз ћутање о томе, од стране поступајућих судија.
Професорима Правних факултета широм Србије, Друштву судија Србије, Заштитнику грађана, међународним организацијама и другим мислећим људима који знају ко им и чију главу носи.
Припадник Јединице за специјалне операције Бранко Берчек преко свог адвоката, Зоре Добричанин Никодиновић поднео је Специјалном суду у Београду захтев за понављање поступка у ком је правоснажно 2005. осуђен на максималну казну од 40 година затвора.
