Славимо оне који су пре 50 година шутирали до смрти српске хероје!

Знате ли да су неки од хероја Првог светског рата тучени до смрти или бесомучно исцрпљивани у нацистичким логорима? Водимо вас у невероватне приче војводе Бојовића и мајора Гавриловића…

„Скандал“ око извођења песме „Марш на Дрину“, настао након наступа хора „Viva Vox“ у холу Скупштине Уједињених нација, „натерао“ је српску јавност да се подсети својих хероја. Иако је тренутно актуелно величање српских успеха из Првог светског рата и војвода-хероја тог доба, истине ради, треба се сетити и понижења која су неки од њих, од истог овог народа, преживели.

Без обзира на то којој политичкој идеологији сте ближи или какве ставове имате, једно је сигурно: Србија је Први светски рат завршила на правој страни. С једне стране, на страни војног победника, али с друге – на страни истине. Уз стотине хиљада Срба који су у борби за овај циљ животе оставили што у отаџбини, што ван ње, најзначајније личности свакако су четири српске војводе: Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић и Петар Бојовић.

Одани краљу и отаџбини до последњег дана, неки од њих имали су ту несрећу да виде како се идеја за коју су се борили урушава под силином комунистичке чизме која их је прегазила.

О првој тројици се готово све зна. Четврти је мање познат и зато вам приближавамо ову невероватну личност и његову ништа мање трагичну судбину.

Ко је био војвода Бојовић?

Војвода Петар Бојовић у рату против Турске 1876, као питомац Војне академије, налази се у штабу Врховне команде, а у наставку рата од 1877. до 1878. као питомац Војне академије служи у батерији на дужности подофицира. У Српско-бугарском рату 1885. је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије.

Војвода Петар Бојовић

Војвода Петар Бојовић

У Првом балканском рату (1912-1913) начелник је штаба Прве армије, која побеђује у Кумановској и Битољској бици. Учествује у мировним преговорима с Турском, у Лондону 1913. као војни стручњак у делегацији српске владе. У Другом балканском рату 1913. године Бојовић је начелник штаба Прве армије, која побеђује Бугарску у бици на Брегалници.

У Првом светском рату његова Прва армија трпи велике губитке у бици на Дрини 1914. године. Потом је јануара 1916. именован за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, кога његови војници носе до Скадра. Ту позицију задржава до јуна 1918, када даје оставку због несугласица с генералима Антанте око питања ширења Солунског фронта.

Поново преузима положај команданта Прве армије, која прва пробија непријатељске линије на Солунском фронту и напредује дубоко у окупирану територију. Српска Врховна команда га 26. септембра одликује титулом војводе за његове заслуге током рата. Војвода Бојовић предузима Нишку операцију и избацује непријатеља из Прокупља и Ниша 11. октобра, а на челу Дунавске дивизије 1. новембра улази  у ослобођени Београд.

Године 1921. постаје начелник Генералштаба на месту преминулог војводе Живојина Мишића, а 1922. године повлачи се из активне службе.

Ко је убио војводу Бојовића?

Међутим, крајем Другог светског рата у Србију је дошла друга идеологија и „гвозденом гумицом“ покушала да обрише комплетну историју овог народа. Хероји нису били хероји, победе нису биле победе, а и поштовање се изгубило негде успут.

Петра Бојовића је 20. јануара 1945. претукла група партизана који су дошли да га принудно иселе из његове куће у Трнској 25, у Београду. Према једном од сведочења, овај срамни догађај изгледао је управо овако:

„Брозови ‘ослободиоци’ упадају у кућу војводе Петра Бојовића у Трнској улици под бројем 25. Много им се допада та кућа: радо би се уселили. Кад су ушли, примећују војводин мундир преко столице, а на столу војводину шапку. Већ и сама чињеница да је Бојовић био ‘краљев војвода’ довољна је да ‘ослободиоци’ примене силу. Најпре шутирају његову војводску шапку, а потом, после грубих речи, насрћу и на слабашног војводу, на завршници девете деценије живота. Војводин син Добросав скаче да заштити оца, али је савладан снажним ударцима и убрзо потом биће упућен у робијашницу Сремске Митровице.“

Од повреда задобијених током батинања војвода је ускоро преминуо, а његово тело је на Ново гробље пребачено таљигама. Како би спречили давање почасти једном од највећих јунака српске историје, комунисти су на Радио Београду објавили вест да ће свако ко покуша да дође на сахрану војводе Бојовића бити ухапшен и кривично гоњен.

Тужна судбина мајора Гавриловића

Тужну судбину доживео је и много познатији мајор Гавриловић, кога Срби највише памте по чувеном говору.

„Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!“, наредио је мајор Драгутин Гавриловић војницима своја три вода пред кафаном „Јасеница” 7. октобра 1915. године.

Мајор Гавриловић са војницима, 7. октобар 1915.

Мајор Гавриловић са војницима, 7. октобар 1915.

Нажалост, бројно и војно надмоћнији непријатељ савладао је српску војску и два дана касније освојио Београд. Ипак, неколико година касније храбра српска војска успеће да поврати и престоницу и отаџбину.

Међутим, при провлачењу Југословенске краљевске војске, 1941. године, у Сарајеву Драгутина Гавриловића заробили су нацисти, који су га одвели у логор у Нирнбергу, где је био до краја рата. Како су пре неколико година објавиле „Вечерње новости“, нова комунистичка власт кажњавала је његову породицу. Ћерке, у почетку, док је још био у заробљеништву, нису могле да добију посао, јер се отац „није вратио из емиграције“.

Мајор Гавриловић пре и после логора

Мајор Гавриловић пре и после логора

Када је умро, жена и деца нису добијали његову војну пензију пуних десет година. Означен је као човек бившег режима, а то се тешко опраштало. Причало се да је Драгутин Гавриловић био хапшен, а потом претучен на улицама Београда до смрти.

– Кад је мој прадеда дошао из заробљеништва, био је кост и кожа. Био је седам дана у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Дошао је кући и окупио породицу око себе. Срце му је десетог дана пукло од узбуђења. Умро је у свом стану на Славији, 19. јула 1945, у крајњој беди. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу, јер није имао своју – казује Милош Маринковић, унук славног војсковође.

– Најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово разумевање сопствене историје – Џорџ Орвел.




22 коментара

  1. zoran

    Kako sada stvari stoje, sa ovakvom vlasti, slicna sudbina prijeti i generalu Ratku Mladicu! Postoji jedan covijek koji moze stvari promijeniti preko noci, u korist nas SRBA! Ponovo nam povratiti ponos, zemlju, ekonomiju, a Protuve i izdajnike strpati u zatvor! Taj covijek se zove Vojisav Seselj. Druge licnosti u Srpskoj politici ne postoji, i zato ga se oni i plase.

  2. nadalina

    Tačno sam znala da će se javiti oni koji ne razumiju suštinu teksta. Manite se i Šešelja i radikala i Mladića. Ovakvi heroji i gospoda nisu postojali u ratovima na ovim prostorima 90-tih godina. U ovom ratu niko nije ostao čistih ruku, jer nije bilo časti i poštenja već čista politika i žeđ za materijalnim dobrima. Ja sam izbjeglica iz Hrvatske i znam o čemu govorim. Generali o kojima se govori u tekstu su imali čast, obraz i dostojanstvo. Kao i vojska koju su predvodili. Nisu postojale pljačkaške horde ubica koje su krale i srpsko i nesrpsko. Nemojte brkati te pojmove i veličinu ovih generala da spuštate na nivo ljudi koje Vi pominjete jer te Vaše istorija ni po čemu dobrom neće pamtiti.

    1. dragojlo

      Nadalina zemljakinjo ! Slazem se sa tvojom poentom, ali postojali su i u ovom poslednjem ratu pojedinci koji se nisu obrukali, kao na primer general Slavko Lisica !

    2. Natalija

      Ne znam gde si ti Nadalina bila i dal si izbjegla 91 ili 95-te.Ali i u ovom ratu je bilo casnih heroja kao sto je major Milan Tepic.I zato prvo nesto procitaj pre nego sto krenes lupetati i pametovati.

    3. sale

      znas sta ti iseljena iz hrvatske , zeno , stvarno se vidi da si nasjela na evropsku propagandu, o kakvoj ti pljacki srpskog i nesrpskog govoris , da Mladic mozda nije vodeci akcije vukao necije cebe serpe i lonce ili neciju motorku za drva . kako vas nije sramota da tako nesto govorite ,nikakakv vi svedok niste , dalekoste vi iza linija bili mnogo daleko dabiste znali sta se to desavalo. sta su vam posteni hrvatici uradili u postenoj oluji sve ostavili na mjestu gdjeste i ostavili ,ili je sve unisteno i popaljeno, mladic je heroj jedan upravo od ggeneracije kakav je zivoin misic i petar bojovic, a to znam licno i mk,oja je to velicina, od covjeka. njega niste mogli kupiti on je covjek bio nepokolebljiv po tom pitanju , upravo zbog toga mu ubijaju i cerku u BG gdje si ti izbjegla zato stoi i milosevica nije slusao niti njegove protuve koi su radili za strani novac , a to okacite macku o rep , svi vi koi tako govorite , ste obicne protuve koi nikad nista niste imali , i koimaje Mladic upravo kriv sto niste uspjeli nista opljackati. toliko o tome.

  3. zoran

    Alo Nadalina, bivse Vojvode su bile vodje Srpske vojske! JNA je bila nesto drugo! Da nije bilo Mladica,Arkana, kap. Dragana i drugih oficira i vojnika i „pljackasa“, bio bi drugi „Jasenovac“ ! Ma sta vi o tome mislili….

  4. Никола Ј.

    Зоран је у праву, а надалина не би била жива, ако је српкиња, да није било српских добровољаца и генерала…толико мржње у њеним речима показује да нема ни слова с од српства…

  5. torta

    slava svim srpskim herojima od kosova pa naovamo od obilica do mladica uvijek su se smjenjivale generacije tada su bili obilici,pa generali danas su to mladic ,kaadjic ,seselj i drugi svi koji nepravedno tamnuju a ti nadalina ako nevolis srbe zacepi gubicu jer ako cutis niko nezna koliko si pametna cutanje je zlato vjecna slava i hvala svim srpskim herojima i mucenicima

  6. Мирослав

    Надалина, просијавај мало имена када говориш о заслужним генералима. Ген. Младић је већ војвода раме уз раме четворици прослављених.

  7. Petar

    Kada pogledamo onda i sada, ne možemo a da se ne zapitamo šta se promenilo u odnosu našeg naroda prema svojim herojima. A onda ne mogu a da ne postavim drugo pitanje, zaslužujemo li uopšte da imamo heroje? 🙁

  8. smilja

    Kada sam se 1981 otselila u Toronto upoznala sam licno unuka vojvode Bojovica i unuka Nikole Pasica, Nicholasa Pasica, predivna starija gospoda, Nicholas skolovan na Oksfordu, nikada se nisu hvalili svojim poreklom i ostavljali suistoriji da sve oceni. Molim vas nemojte stare zasluzne heroje Srbije povezivati sa novostvorenim idolima, to ste radili sa Titom. Ostavite da istorija potvrdi ako su uopste bili neko i nesto.

  9. Вид

    Младић је херој Србскога народа, да не би њега и осталих родољуба не би било РС и вјероватно би Србија данас била без Рашке области. Мора се извршити истрага комуњара, не треба их убијати али треба их бацити на кољена и међу гладни народ па нека поштено зараде неправедно стечени статус који данас имају. Треба да се јавно објави чији преци су зло чинили и да им се имовина одузме, СВА имовина.

    1. Zoran

      У Београд је дошла, титова, лоповска багра, пореклом из непознатих вукојебина и забити и која га је окупирала. Побили су или истерали власнике кућа напоље и узурпирали им имовину. Код комшије, старог Београђанина, 1945, су држали козе и остале домаће животиње у купатилу. У свакој соби је била по једна таква „породица“ примитиваца. Једва је успео да их се отараси : откупљивајући собу по собу. Треба свим њиховим потомцима, одузети оно што су окупирали и вратити их у вукојебину из које су и поникли.

  10. Zoran Miljkovic

    KO GOVORI SA PRIZVUKOM BESA,A PROTIV SVOJIH…SRBA…TOME NEMA MESTA U SRBSKOM RODU…BESOVI SU DJAVOLI,A KO IMA DJAVOLA U SEBI,NIJE DOSTOJAN DA SE SLUSA…BRACO I SESTRE…TRAZITE ZAJEDNICKE RECI,A NE TRAZITE SUPROTNE MOTIVE…NE DOKAZUJTE SE KO JE PAMETNIJI IZMEDJU SEBE…VEC ZAJEDNO DA SE UJEDINIMO PROTIV SVIH SRBOMRZACA…I DOKLE MISLITE DA SE SVADJATE…DO SUDNJEG DANA,PA ZAJEDNO U PAKAO,JER SE NE IZMIRISTE…???…DOSTA JE BILO…SVAKI NAROD IMA SVOJE IZRODE I TREBA IH NAZVATI IZRODIMA…IDEALI SU LUKAVSTVO ROGATOG A PROTIV VERE PRAVOSLAVNE…JER SVAKO MOZE DA IMA NEKE IDEALE,A VERU IMAMO ILI NEMAMO…PRASTAJTE BRACO I MIR I LJUBAV MEDJU NAMA…JER JE I GOSPOD MEDJU NAMA…

  11. nada vlahovic

    E, DA STE SE VI GOSPODA ISTA PITALI, I DO DANAS BI SVI MI BILI ROBOVI HITLEROVI! SLAZEM SE JEDINO, BAS LEPO BI GOSPODSKI IZGLEDALI SA RUKAVICAMA BELIM I PRAZNIM GLAVMA! DOK SU SE TI USLJIVI PARTIZANI BORILI PO SUMAMA SA VISESTRUKO MOCNIJOM HITLEROVOM VOJSKOM, VI STE TANCALI SA SVABAMA I UZIVALI! NORMALNO JE BILO DA USTUPITE VASE DVORCE LJUDIMA KOJI SU VAM DONELI SLOBODU! VI NI TADA, NI SADA NE ZNATE STA ZNACI TA REC, JER VAMA SLOBODA I NIJE TREBALA, ZAR NE!? VI STE IMALI ONO STO JE VAMA TREBALO! ZATO, BOLJE JE DA CUTITE I USIMA SE POKRIJETE, JER NEMATE NITI STE IMALI IKADA PRAVO DA HULITE NA HRABRE BORCE KOJI NISU ZALILI SVOJE ZIVOTE, ZARAD SLOBODE! UPRAVO VAM STIZE NOVO POROBLJAVANJE, BEZ RATA, PERFIDNO I NA MALA VRATA! VIDECU KAKO CETE SE IZ TOGA IZVUCI, GOSPODO VAJNA!

  12. gaga

    To sto se desilo jednom vanserijskom heroju kao sto je vojvoda to je svima poznato sta mislite sta se desavalo ljudima u provinciji koji nisu bili takvi heroji i takve velicine kao Vojvoda o tome se nikad neces saznati.ja znam da je u mom pozarevackom kraju na petrovackom putu pobijen cvet Braniceva a tamo nema nikavog obelezja.Moj pradeda je imao 3 porodice srpske iz Bosne koje su pobegle ispred Ustasa i jednog malog decaka koga je Crveni Krst i Komesar za izbeglice Toma Maksimovic koji je bio u Vladi Milana Nedica doveo u pozarevacku poljoprovrednu skolu sa mnogo dece iz Bosne bez roditelja.On je bio dete od smao 5 godina.Svako je uzeo jedno dete a njega nije niko hteo moj deda ga je uzeo.Taj covek danas i njegova familija zivi u Platicevu od njegove familije Utsse su mu pobile mnoge sestre i bracu majka je prezivela otac ne.kad neko ode na Novo groblje u Beograd neka potrazi grob Komesara u vladi Nedicevoj i dan danas ta prezivela deca donose cvece i uvek je sveze cvece tamo i gore svece.Moji su isto spasili i jednu jevrejku iz Beograda krstena je tajno u Matastiru Rukumija i od Side postala Simonida!Moja pra baba je uspela da joj abavi dokumenta da je Srpkinja.Njoj je pomagao covek koji se zvao Boza.na zalost neznam prezime tog velikog coveka on je zvanicno radio za nemce ali je spasao mnoge koje je mogao da spase gestapo ga je provalio i bio je streljan.Nije progovorio da je progovorio moja porodica i mnoge porodice u pozarevackom kraju nebi danas bile medju zivima.taj covek na zalost nema spomenik!nasa jevrejka je prezivela rat.A moj pradeda i deda su osudjeni na strogi zatvor.Gde mi je teta bila udata dedu su odveli komunisti u sumu i streljan je nikad do dan danas nije se saznalo gde je grob.zna se da je negde u Nimnickoj sumi!Posle rata moj deta je proglasen za narodnog neprijatelja iako je spasao tolike ljude.Tek pre godinu dana moja tetka je uspela da ga rehabilituje!Ljudi Srbi opametite se ko zaboravi istoriju osudjen je da je ponavlja.isricao sma ukratko pricu moje familije da se ne zaboravi,mozda neko primeti i to kako je bilo malim ljudima koji su volei svoj narod i svoju zemlju.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *