Пише: Бранко Драгаш
Како почињу промене?
Прво се рађају идеје у глави појединца.
Идеје које су супротне владајућем мишљењу и понашању.
Идеје које носе нову – визију.
Визију у корист – заједнице.
Идеја је напредна онолико колико доноси добра заједници.
Идеја у корист привилеговане групе и појединца није идеја.
То је проста манипулација.
Снага идеја је садржана у снази добра .
У почетку нову идеју заједница не примећује.
Привилеговане групације одбацују нове идеје.
Њима не одговара да се било шта мења у заједници.
Свака промена је за њих врло опасно стање.
Опасно је јер у кретању може да дође до промене.
Режими траже стање мировања.
Жабокречину.
Сигурност да се ништа неће мењати.
Тоталитарни системи траже да сви елементи у ситему буду исти.
Тако их лакше контролишу.
Тако лакше владају.
Али, на срећу, то је смрт тоталитарног система.
Било који напад на тоталитарни систем може да доведе до његовог уништења.
Нема унутар система могућности прилагођавања.
Наметнута једнакост је смртоносна за тоталитарни систем.
Отуда сигурност његове пропасти.
Када пропадају тоталитарни системи?
Када сви елемети тоталитарног система буду под контролом.
Потпуном контролом.
Тада је убијена слобода и живот.
Нема опстанка заједнице без слободе појединаца.
Слободни појединци су различити елементи у тоталитарном устројству.
Њихова различитост је пресудна за опстанак сваке заједнице.
Различитост која проистиче из њихове слободе.
Тако се круг затвара.
Тоталитаризам рађа слободу.
Слобода уништава тоталитаризам.
Човечанство се креће напред.
Идеје појединца су прометејске ватре.
Које пале лажне кулисе тоталитарног режима.
Оковани Прометеј није жртва.
То је његов избор.
Упаљене бакље осветљавају мрак тоталитаризма.
Лучоноше носе идеју слободе.
Они својим личним примером светле.
Без њих нема промена.
Није могуће бити лучоноша са угашеном бакљом.
Нити Прометеј окован у баналност.
Он не носи ватру због других.
Носи ватру због себе.
Ватру коју мора да преда.
Јер та ватра није за њега.
Њему ватра не треба.
Јер он је ватра.
Жртвовање је саставни део прометејске борбе.
Ко није спреман на жртву нека не почиње борбу.
Уосталом, Прометеј се сам жртвује.
Жртвовање је његов живот.
Пишем јер морам да пишем.
Пишем због себе.
Писањем сређујем мисли.
И мисли сређују мене.
Пишем јер освајам слободу.
Износим нове идеје.
Ослобађам се стега.
Учим и пишем.
Моје идеје уплаше људе.
Страх им паралише мисли.
Пишем да људе ослободим страха.
Мисли њихове да разиграм.
Промене настају када људи почну да ме читају.
И почну да схватају шта пишем.
И прате мој рад.
И подржавају ме да истрајем.
Јер све што пишем су њихове мисли.
Које ја износим, јер сам привилегован.
Изборио сам се за ту позицију.
И то је моја жртва.
Промене настају када се већина ослободи страха.
Када заједницу осетимо у себи.
Када се стидимо за понашање других.
Када морамо нешто да предузмемо.
Тада су ватре слободе упаљене.
Није више важно ко је упалио те ватре.
Важно је да ватре горе.
И да се више никада не угасе.
На тим упаљеним ватрама се грејем.
Оне ми осветле мисли.
Оне ми загреју душу.
И радујем се ватрама живота.
Драги пријатељи,
Хвала вам што ме читате.
Хвала вам што ме подржавате.
Све већи је наш пламен.
И више га нико не може угасити.
Београд, 03.01.2015.
Извор: dragas.biz
