Оскрнавили мошти кнеза Лазара!

Приликом узимања узорака за анализу ДНК, бахата екипа Републичког завода за заштиту споменика оштетила посмртне остатке српског кнеза, тврди антрополог Србољуб Живановић

Уместо да чувају, они уништавају реликвије.

Мошти кнеза Лазара оштетила је екипа Републичког завода за заштиту споменика културе 2006. године, тврди истакнути антрополог Србољуб Живановић, који је на блогу ризницасрпска.нет у новембру 2011. написао да је узет исечак меког ткива изнад бутне кости и исечак кости дужине 2,5 центиметара.

Штета уз благослов

– Екипа Републичког завода за заштиту споменика културе Србије која је обављала ископавања у манастиру Манасија 2006, мислећи да се у откопаној владарској гробници Лазаревића налазе мошти деспота Стефана, сина кнеза Лазара, уз благослов надлежног браничевског епископа Игњатија отишла је у Раваницу да узме узорак Лазаревог тела ради анализе ДНК. Том приликом су мошти кнеза Лазара знатно оштећене. Одсечена су мека ткива изнад бутне кости и узет исечак кости дугачак 2,5 центиметара. 

Ово сасвим непотребно одсецање и скрнављење моштију извршено је на захтев Завода за заштиту споменика културе Србије, чији је основни задатак да забрани оштећења споменика и сачува мошти светитеља. До оштећења је дошло и уз благослов надлежног епископа СПЦ, коме је Црква поверила да се стара о светим моштима и спречи њихово скрнављење – написао је Живановић.

У Републичком заводу за заштиту споменика културе упутили су нас на археолога Марина Брмболића, који је водио ископавање у манастиру Манасија, али он није могао ништа да каже о оштећењу моштију кнеза Лазара.

Не желе да причају

– Наша екипа је вршила ископавање у Манасији и, због сумње да се мошти деспота Стефана можда налазе у манастиру Копорин, први пут је, уз благослов владике браничевског Игњатија, одлучено да се уради анализа ДНК. Професор антропологије Живко Микић узео је узорак и послао га на Медицински факултет у Београду, па питајте њега – рекао нам је Брмболић. Професор у пензији Живко Микић није био вољан да прича о том догађају.
– За мене је та прича завршена, довиђења – рекао је Микић.

У Патријаршији у Београду упутили су нас на епископа браничевског Игњатија, али из Браничевске епархије до закључења овог броја нисмо добили одговор на питање у вези са оштећењем моштију једног од најчувенијих српских средњовековних владара.

Селидбе моштију кнеза Лазара

♦ 1389. тело кнеза Лазара сахрањено је у Приштини, у Цркви Светог Вазнесења.
♦ 1391. мошти су из Приштине пренете и сахрањене у Цркви Вазнесења Господњег у Раваници, где су почивале скоро 300 година.
♦ У току аустријско-турског рата (1683-1699), у Великој сеоби Срба 1690, монаси из Раванице мошти кнеза Лазара су положили у цркву од дрвета у Сентандреји у Мађарској.
♦ 1693. мошти кнеза Лазара пресељене се у манастир Врдник на Фрушкој гори.
♦ У време аустријско-турског рата (1716 -1718) врднички монаси накратко су мошти склонили у Футог.
♦ После победе аустријске војске у рату мошти су враћене у Врдник.
♦ У току револуције 1848/49. године, у страху од мађарске одмазде, Срби су мошти на три месеца склонили у Кленак, да би потом биле враћене у Врдник.
♦ Због бомбардовања Немаца 6. априла 1941. године врднички архимандрит Лонгин је кивот с моштима кнеза Лазара пренео у манастир Бешенево.
♦ Из страха од усташа у НДХ, мошти су у априлу 1942. године пренете у Београд, у Саборну цркву, где су остале до 1988.
♦ Од 28. јуна 1988. године па наредних годину дана мошти кнеза Лазара су, поводом обележавања 600 година од Косовског боја, боравиле у великом броју манастира у Србији.
♦ 1989. мошти кнеза Лазара су, после скоро три века, поново положене у манастир Раваницу, где се и данас налазе.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *