Култура

Зашто треба поштовати, читати и истраживати књижевност Драге Гавриловић?

Пише: Др. Светлана Томић, уредница Зборника о Драги Гавриловић

Сазнајте ко је била жена која је пре 125 година сматрала да се еманципација жена може остварити тек када се постигне еманципација мушкараца. Борила  се за брак из љубави, а због тога што су такви случајеви ретки, она брани и право на неудају. Слобода мишљења и култура одговорног дијалога за њу су били од велике важности.

Ко је била Драга (Драгиња) Гавриловић (1854-1917)?

Једна од првих ученица Учитељске школе у Сомбору, прва учитељица у Српској  Црњи и прва (до сада позната) српска прозна књижевница, прва ауторка романа (Девојачки роман, 1889)који је истовремено и први српски феминистички роман, или роман који оштро критикује патријархалну породицу као неморалну, јер се заснива на ропском положају жене. Критиковала је очеве зато што  продају своје кћерке мужевима, не питајући их за њихове жеље и интересе. Иза тога се крије најстрашнија осуда присилног склапања брака, због чега Драга Гавриловић брани само онај брак који настаје из љубави и узајамног поштовања двоје људи, а због тога што су такви случајеви ретки, она брани и право на неудају. У овом роману једна од кључних сцена је када отац кћерки забрањује да се школује и да чита књиге, јер је начин њеног мишљења увелико превазишао очеве предрасуде. Он је држи  утамничену у кући, а кћи ипак тријумфује, јер је свесна да јој отац не може забранити да мисли.

Шта је Драга Гавриловић записала о улози првих учитељица?

Гавриловићева је била свесна да су учитељице  (образоване и самосталне, економски независне и у великом броју случајева неудате жене)радикална новина у српском народу и да је зато важно да чувају своју част поштеним радом и савесним понашањем. Писала је  о потреби увођења других занимања за жене, јер су се многе девојке опредељивале за посао учитељице из моде или нужде, због чега нису биле посвећене својој дужности. Улогу учитељица Гавриловићева је видела  као спој деловања „школе и пера“, тј. у оквиру подучавања (женске) деце у школи, али и  ширег друштва, помоћу  деловања другачијег  књижевног пера, који на адекватнији начин представља жене и њихове прогресивне  интересе.

Како је представила однос српских књижевника према књижевницама?

Српске књижевнике представила је као оне који омаложавају књижевнице и вређају их речју „измет“. Мушкарци писци видели су жене писце као озбиљну претњу и конкуренцију, јер су оне, као образоване особе, лако и брзо могле да препознају плагијатске радове  српских књижевника или псеудоинтелектуалност њихових дела. Оне су, дакле, рушиле  мит о оригиналности и интелектуалности српске књижевности тог доба, истовремено се борећи за своје место у српској уметности, култури и друштву.

Зашто је Драга Гавриловић критиковала српско друштво, посебносвештенство и школство, али и  српске писце и њихову књижевност?

Зато што је сматрала да је српско друштво непросвећено, оптерећено предрасудама које спречавају његов напредак. Писала је о свештеницима и директорима школа који су унесрећивали младе учитељице, о женомрзачким професорима који су кажњавали интелигентне и критички оријентисане ученице – будуће учитељице, о  писцима који не подносе књижевнице, о лажним интелектуалцима који у теорији подржавају еманципацију жена али је у пракси не прихватају и онемогућавају. Сматрала је да критика помаже и унапређује друштво, да изоштрава поглед на стање ствари. Слобода мишљења и култура одговорног дијалога за њу су били од велике важности.

Према мишљењу Драге Гавриловић, какви услови су морали бити испуњени у српском друштву да  би се остварила  еманципација жена?

Драга Гавриловић је сматрала да се еманципација жена може остварити тек када се постигне еманципација мушкараца.

Шта је значило бити књижевница у оно време?

То је значило непрекидно бити на удару јавног изругивања, критиковања и омаложавања, због чега се Гавриловићева, после 14 година књижевног рада  повукла из јавног живота. О томе је писала у својој последње објављеној причи из 1900. године – „Петао га довукао – Писмо уреднику једног српског листа“.

Какав је њен значај у српској култури?

Као прва прозна књижевница, Драга Гавриловић показује завидан степен талента, али и оштрину  луцидне критике. Она је креирала ликове који до тада нису постојали у српској реалистичкој прози. То су ликови „мислећих женскиња“, или паметних девојчица, школованих сестара које се воле и подржавају, побуњених  школованих  кћерки, учитељица, књижевница, глумица, искрених пријатељица-интелектуалки, интелектуалки-калуђерица, еманципованих мужева. Сама ауторка не крије да  дуги дијалози међу интелектуалкама (које наши класици српског релаизма нису никад представљали!) служе да још више „изоштре очи“ српским девојкама, да  сва проза коју пише настаје „Ради ње“ (какав је назив једне од њених прича), или ради српских жена које о свом положају нису довољно освешћене и које зато треба поучити.

О ЗНАЧАЈУ ПРОЗЕ ДРАГЕ ГАВРИЛОВИЋ сазнаће се много више ако помогнете штампање првог научног зборника.

***

Издавачи Зборника Књижевна задруга АЛТЕРА И МУЛТИНАЦИОНАЛНИ ФОНД КУЛТУРЕЕ  из Београда вам се унапред захваљују и  обавезују да ће имена донатора објавити на  видном посебном месту у Збронику.

Донатори који не желе да им се објави име у Зборнику треба да то нагласе дописаом на мејл: [email protected]

 Уплате на: МУЛТИНАЦИОНАЛНИ ФОНД КУЛТУРЕ

Сврха уплате: ЗБОРНИК О ДРАГИ ГАВРИЛОВИЋ

Текући рачун код СБЕРБАНК бр: 285-2031040000003-59

Напомена: Молимо вас да  на мејл: [email protected]  доставите име, презиме и остале своје податке које желите да  уз ваше име и презиме објавимо.

Сваки донатор добија три примерка Зборника.

Напиши коментар