На бојном пољу
Ноћ. Одавно је гаснуо и последњи сунчев зрак, уместо у постељу на положај морам поћ. И осећам самоћу. Проклети мрак…
За ким звона звоне
Путују моја браћа, уснула у сметове, у нека друга времена и светове. У тамне јаме и плаве гробнице, од деце мати окреће лице…
Прва и последња битка
Памте се прва и последња битка.
У првој се бојиш да не сагориш, за неку будућу, а у последњој, да ће их бити још. Ни у једној од њих две се не бојиш да даш и живот. У првој мислиш да ћеш живети стотину година и да је смрт нешто што се дешава другима, а у последњој, јер живот после ње није живот.