Метохијским улицама, вук сабласно ноћи вије, око четри прије зоре, туд свеједно проћи није. Куда ови момци крећу? Да л' је јава ил' је санак? У ваздуху осећа се да крвави биће данак...
Негде у даљини се зачуо рафал. Затим још један. Тајка је полако устао са степеница на којима је седео и пришао нам полако. Очи су му биле крваве и мутне.