Не дрхти чико, силно убоди, МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Тата, крваре ли Бадњаци док горе, крваре ли зоре…? Зашто у снегу трагови људи на зверске личе, чему то онај над мајком кличе? Зашто мама ћути, зашто се не љути?
Тата, крваре ли Бадњаци док горе, крваре ли зоре…? Зашто у снегу трагови људи на зверске личе, чему то онај над мајком кличе? Зашто мама ћути, зашто се не љути?
Како светски моћници користе „Наше“ жртве да се играју са народима, нацијама и посеју зрно раздора, али кад мало размислим није ни чудо зашто је то тако.
Годинама сам у Поточарима гледао како Бошњаци оплакују своје мртве уз читав свет, уз стотине дипломата, амбасадора, и како на Петровдан, следећег дана, спрске мајке, попадале по гробовима као гавранови, саме оплакују своје мртве синове и кћери, невино побијене од Орићеве руке… Без амбасадора, без подршке из света, саме са својом тугом, кукавице сиње…
Прошло је више од 22 године од времена када су у периоду од 1992. до 1995. године јединице Армије Босне и Херцеговине из сребреничке енклаве свакодневно систематски нападале српска села у региону Сребренице, Братунца и Скелана, уништавале и убијале све пред собом.
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче… Чему ли нас уче? …дотле брат нас коље и комшија туче.
У Цркви светих апостола Петра и Павла, у Кравици код Братунца, служен је парастос за 158 Срба из овог места и суседних заселака, које су муслиманске снаге ратног злочинца Насера Орића мучки убиле на Божић 1993.