Коначно у тексту који је пред вама моћи ћете да пратите историјска документа и сазнате све детаље ове мукотрпне акције транспорта српске војске и народа на острво спаса, како су касније називали Крф.
У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба.
Српски војници су на Крфу остали само два месеца, али је утисак који су оставили на Крфљане присутан и данас. Када неко у локалном крфском дијалекту жели да објасни да је нешто велико, он каже: „Велико је као баганота“. Реч је изведена из назива некадашњих српских новчаница, банкнота, које су биле толико велике да су импресионирале Грке.
Гвозден Митровић је рођен у Арницу, у ужичком округу, 17. јануара 1893. године у тежачкој породици, од оца Стефана и мајке Јелисавке. Године 1912. уписује Правни факултет Универзитета у Београду. На позив српске владе и Врховне команде генерацији рођеној 1892. и 1893. да помогне земљу, прекида студије и 1. септембра 1914. одлази у Скопље где ступа у ђачку чету, пролази обуку и учествује у Великом рату као ђак-подофицир, а касније и резервни пешадијски поручник 1. чете, 2. батаљона 6. пешадијског пука све до 22. маја 1918. године.
Крајем 1915. године српска војска, државни врх и део народа повлачили су се преко албанских и црногорских планина, у изузетно суровим условима – суочавали су се ниским спољним температурама, глађу, болестима, исцрпљеношћу, непријатељским нападима.
Чувена албанска голгота остала је устаљен назив за повлачење прогнане српске војске и цивила преко завејаних планинских висова Албаније до Крфа. Око 150.000 српских војника преживело
На грчким острвима Крф и Видо сутра и прекосутра ће бити одржане комеморативне свечаности поводом 99. годишњице искрцавања српске војске на та острва и у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске армије.
