Сага о јуришном воду
Не, ми немамо куће, родитеље, мајке, ми немамо снове, нити слушамо бајке. Ми смо браћа јуришног вода, Читамо карте а не бачени летак, и од брата поред себе немам другог рода, за себе чувамо последњи метак.
Дођи опет царе силни
Дођи опет царе силни, велика је на Нас мука, Бог сам знаде како би Нам, добро дошла Твоја рука...
Вук самотњак
Зов одјекну седам пута, кроз планину пусту ову, а са друге стране брда, и његови њега зову...