Стари (Јулијански) календар проглашен је још прошле године за званични календар Пољске Православне Цркве, али је јануар 2015. године постао прекретница у животу многих пољских православних верника, саопштио је сајт Sobor.by
После 90 година, већина парохија централног и западног дела земље вратила се старом календару, по коме су живела поколења православних верника, и прославила Божић и Богојављење истовремено са Јерусалимском Патријаршијом, Грузијском, Српском и Руском Православном Црквом, Светом Гором и, најзад, заједно са парохијама на истоку Пољске.
Кратка историја календарског питања у Пољској
Под притиском младе пољске државе, 1924. године је проглашена аутокефалија Пољске Православне Цркве. Тада је извршен и озбиљан притисак на Цркву, у циљу кидања веза с прошлошћу: почело је увођење пољској језика у богослужење, а уведен је и нови календар. Компромисни уступци су чињени да би се избегла забрана Цркве.
Овакав поступак Пољске Цркве објаснио је протојереј Доротеј Савицки, викар Варшавског саборног храма Свете Равноапостолне Марије Магдалине: „Како би се дала могућност верницима да спокојно учествују у богослужењима и уче своју децу Закону Божијем, кренуло се путем уступака. Тада је, по одлуци Цркве, остављено право парохијама да саме изаберу по ком ће календару живети: по старом или по – новом“.
На овај начин је требало избећи раскол – 70 процената парохија наставило је да живи по Јулијанском календару, а 30 процената, у регионима где су православни били мањина, прешло је на нови, односно – папски календар.
Припреме за повратак на стари календар текле су годинама. Велику улогу у овоме одиграо је омладински братски покрет. 18. марта 2014. године Архијерејски Сабор је одлучио да укине декрет од 12. априла 1924. године о увођењу новог календара и донео одлуку о повратку на стари календар, почев од Недеље Свих Светих.
Ово је први случај да једна канонска Помесна Православна Црква званично укида нови календар и враћа се православном – Јулијанском календару.
По материјалу са sobor.by
ДВА ОСВРТА НА ПРОШЛОГОДИШЊУ ВЕСТ О НАЈАВИ ВРАЋАЊА ПОЉСКЕ ЦРКВЕ НА ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР:
Осврт Редакције руског православног сајта „Благодатни огањ“:
„Узимајући у обзир овај позитиван преседан, најразумније и најблаготворније за васељенско Православље било би да на предстојећем Свеправославном Сабору 2016. године Руска Православна Црква, као најбројнија, предложи и осталим новокалендарским Црквама да се врате на Јулијански календар, како би се превладало молитвено нејединство.“
Осврт Редакције руског православног сајта „Православни Апологет“:
„Ми се придружујемо радости наших колега са „Благодатног огња“. Најмање што очекујемо је да ће постепено многима, по питању календара, пасти копрена са очију. Изјаве да то није догматско питање – далеко су од објективности. Календарско питање аутоматски постаје догматско, када при његовом пажљивом изучавању дођемо до важног закључка: Јулијански календар је на директан начин повезан са Александријском пасхалијом, која је канонски усвојена на Првом Васељенском Сабору. Александријска пасхалија се ослања на Јулијанску сидеричку – звездану годину, која се израчунава и која је оријентисана сасвим другачије од соларног календара, а посебно Григоријанског.
Тврђења, чак и са црквених катедри, да је Григоријански календар тачнији су – ненаучна, и представљају отворену демагогију. Усвајање новог календара, најпре од Константинопољске, а потом и Грчке Цркве, јесте антиканонски чин. Одлуке Константинопољског саветовања из 1923. године морају бити најоштрије осуђене. Ми се уздамо у Његову Светост Патријарха Кирила да ће пред предстојатеље осталих Помесних Православних Цркава изнети исправну позицију наше Цркве по питању календара и Пасхалије. Напомињемо да, по канононском устројству Православне Цркве, сваки епископ, тим пре поглавар Помесне Цркве, има право да позове на исправљање грешки учињених у Православној Цркви због нетачних и погрешних одлука Саветовања или Сабора и предложи сазивање специјалног Саветовања по календарском питању, с предлогом враћања на стари календар и исправну Александријску пасхалију у читавој њеној пуноти.“
По материјалу са „Православни Апологет“
Борба за веру