У сточним вагоним их било око 3000. У општем безнађу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге”, из поноса и пркоса први запевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени - Ђурђевдан је”…