Велики српски песник Јован Дучић је на савршено језгровит начин описао значај који има колективно сећање на људе који су силом вечног закона престали да живе физичким животом. Он је рекао – „Умрети, то није ништа, али бити заборављен – то је најсвирепија одмазда смрти над животом“.