Када је Ганди студирао право на колеџу у Лондону, имао је професора чије је презиме било Питерс, који је осећао анимозитет према Гандију, и зато Ганди никада није спустио главу пред његовим (професоровим) „аргументима“ који су били веома чести!
Једног дана, господин Питерс је ручао у трпезарији Универзитета и Ганди је дошао са својим послужавником и сео поред професора.
Професор је у својој ароганцији рекао: „Господине Ганди, ви не разумете… свиња и птица не седе заједно да једу“, на шта му је Ганди одговорио: „Не брините професоре, ја ћу одлетети“, и отишао је и сео за други сто.
Господин Питерс, зелен од беса, одлучује да се освети на следећем тесту, али Ганди реагује и бриљантно одговоара на сва питања. Затим му господин Питерс поставља следеће питање: „Господине Ганди, ако ходате улицом и нађете пакет у коме је врећа мудрости и други у коме је новац, који ћете од њих узети?“
Без устезања, Ганди је одговорио: „Онај са новцем, наравно.“
Господин Питерс, насмејан, рече: „Ја, бих на твом месту, пре узео ону врећу у којој је мудрост. Зар не?“
„Сваки човек узима оно што нема“, одговорио је Ганди равнодушно.
Господин Питерс, већ хистеричан, пише на испитном листу реч „идиот“ и даје га Гандију.
Ганди узима испитни лист и седа на своје место.
Неколико минута касније, Ганди одлази до професора и каже: „Господине Питерс, ви сте потписали тест, али ми нисте дали оцену.“