Маријан Станић, Комшићев деда, који је живео у селу Костајница у близини Добоја, током Другог светског рата био је главни логистичар Првог батаљона Требавског четничког одреда, а после рата се скривао по шумама, у страху од комунистичке одмазде
Хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић, добитник Златног љиљана бошњачке армије, скрива да му је рођени деда био четнички командант. Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ, који не пропушта ниједну прилику да борце бивше Војске РС назове „четницима”, већ годинама брижно скрива строго чувану породичну тајну да је потомак једног од најозлогашенијих четника у добојском крају.
Маријан Станић, Комшићев деда, који је живео у селу Костајница у близини Добоја, током Другог светског рата био је главни логистичар Првог батаљона Требавског четничког одреда, а после рата се скривао по шумама, у страху од комунистичке одмазде. Ову брижно чувану тајну Комшића, који се енергично залаже за поштовање тековина партизанског покрета, потврдило је више некадашњих сабораца његовог покојног деде, који је преминуо 1962. године у 47. години живота.
И поред вишедневних покушаја, нисмо успели да добијемо коментар из кабинета Жељка Комшића, тако да смо остали ускраћени за објашњење зашто до сада никада није јавно признао да потиче из четничке породице.
Наиме, његова портпаролка Ирена Кљајић више дана није одговарала на наше телефонске позиве, а ни после више дана није одговорила на наш имејл, у којем смо их питали да ли је тачно да је Комшићев деда био четник. Ћутање кабинета председавајућег Председништва БиХ никако се не уклапа у његово јавно исказивање поштовања антифашистичке борбе током Другог светског рата.
Лука Прешић (87) из Костајнице, један од преживелих Станићевих сабораца, прича да је Комшићев деда био десна рука свим четницима овог краја и да су сви припадници Првог батаљона умногоме ослањали на његову логистичку подршку.
– Када смо ишли у борбу против усташа на Требави и Озрену, знали смо да је село сигурно јер је ту наш Маријан, који је био наш главни логистичар. Наиме, свих пет мушких глава из куће Станића били су лојални припадници четничког покрета, али Маријан је остао у селу као главни позадинац, због слабије физичке конституције и породичних обавеза. Када су после рата почели да нас прогањају комунисти, Маријана је спасло то што није директно учествовао у борбама, па тако у великој мери није ни осетио послератни терор. Све бих то доказао и фотографијама, али након што су нас затварали по тамницама после рата, све наше документе и слике су спаљивали. Не могу да сконтам што је тај мали „криво насађен”, па му не одговара нико од нас Срба – каже Прешић.
Он каже да су се сва четири брата Комшићевог деде, који су активно учествовали у борбама, после рата одробијали због припадности четничком покрету, заједно са великим бројем сељана из Костајнице. Један од браће Комшићевог деде је, како се сећа, важио за великог четничког борца, који је био на „вези” са чувеним четничким војводом Момчилом Ђујићем! Саборци Комшићевог деде кажу да је он, ипак, имао срећу што је био само четнички позадинац, па се, захваљујући томе, извукао од одласка у затвор.
Иначе, Маријан Станић је отац Комшићеве покојне мајке Данице, која је страдала током протеклог рата у Сарајеву, кад је погођена хицем из снајпера. О ранама из недавне прошлости, али ни о четничкој прошлошћу породице хрватског члана Председништва, није желео да говори нико од Комшићевих рођака.
Његов блиски рођак са мајчине стране Божо Станић, који живи у Костајници, каже да их је Комшић последњи пут посетио пре три године, кад је дошао на сахрану једног рођака. Божо каже да посебно добре контакте одржавају са Комшићевим оцем Марком, за којег има само речи хвале.
– Редовно се чујемо са Марком, који је јако добар човек. Сваку прилику користимо да се видимо с њим. И Жељко је често долазио овде, поготово док је био дете. Последњи пут је долазио 2006. године. Био је јако добро дете, али се сада не бих изјашњавао о његовим иступима, јер сматрам да је све то политика. Не бих улазио у то?! Па, зашто нико не пита ко је покрао силне паре у Добоју и околини – каже Станић.
