Пише: Алберт Андиев, руски и српски ратни ветеран
Алберт Андиев на Косову и Метохији
Шта да мислим о неком ко ти понуди помоћ, а у ствари га занима публицитет ради добијања што више присталица а не доброчинство? Па о таквима мислим као што и увек – не прихватам помоћ која није од срца. Има хлеба који ћу одбити јер је од оних због којих сви гладујемо, и има послова неприхватљивих за мене па макар и да ми је за то понуђен сав новац света.
Душу не продајем и не издајем никог, па и онда кад је тај „нико“ сам пре тога издао мене.
kad bolje razmislim,u pravu si,ego kod ljudi je nepopravljiv,ma koliko se trudio,ima da pisu zarad dobijanja publiciteta.i herojstva u ocima drugih