Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, осуђени за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, тражиће ново суђење јер су, како тврде, прикупили нове доказе којим ће показати да немају никакве везе са атентатом.
Иде ЧОПОР, где су предводници, предводници чаме у тамници. Звеки, Гумар, Улемек, робије за цео век. Тужно цвиле вуци у планини у тамници кажњени, невини.
О великим Јунацима, моја рука често писа, ал’ данима на памет ми, једна иста до’ди миса’…
Ој, Звездане, Беретку накриви, још су „Момци из Бразила“ живи. Сваки од Њих исту жељу има, да се опет вратиш Вуковима.
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове…
„Једнога дана кад будеш рањен“, овако почиње заклетва главна, којом се клела команданту своме, некада србска ЈЕДИНИЦА славна…
Не спуштај поглед, пред судбином својом, Ти који се ниси ни смрти бојао, него си храбро пред ЧОПОРОМ својим, у прошлом вијеку јуначки стајао…
Кад смо били на бојиште, ђе потоци крви теку, нико раван не бијаше, команданту Улемеку!
