Месија
Благовести стаду јаве, Пастири нам Вожда славе! Свак задрхти кад заусти, са амвона Златоусти.
Сви моји Преци, које често сањам били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци и горосече, али православци.
Ја певам, грла чиста, као што дрво листа, певам краз лавеж паса, као што пшеница класа, певам, с груменом земље у шаци, као што син пева о Мајци, и молим анђеле, дечицу бестелесну, да ми услише и приме песму.
У Србији пада киша, даноноћно, непрестано, у Србији труне жито, поврће и воће рано. На грудима мајке Земље, Србија је жива рана, по њој пада слана киша, по њој пада роса слана, Што нам спира сјај из ока, срму речи, боју лица, румен ружа, злато класја, плави мирис љубичица…