После вишевековних прогона, Срби са избрисаним историјским памћењем полако се прикупљају у својој прапостојбини, запитани: шта смо то учинили да су се сви уротили против нас. Живе у царству обмана и лажи, у којем је најтеже питање: зашто се и Срби боре против Срба, када је коначно постало јасно: да никоме није јасно шта се Србима и њиховим братствима догађа.
Нико није могао да спречи 5. октобар – ни ЈСО, ни МУП, па ни Војска јер је тог дана већ било касно – пета колона је добро одрадила свој посао.
Тек после сам сазнао да је та једна четвртина оружја спакована у камион по Чединој одлуци, за кога се испоставило да и није био баш тако наиван као што се представљао. Тај камион, у коме је било преостало оружје, одвезао је Чуме и све то негде закопао. Вероватно да му се нађе касније.
Упутили смо се ка Скупштини града. На улазу у улицу Кнеза Милоша није било живе душе. Стали смо испред зграде МУП-а и кренули на горе. Полицајци, који су били код улаза у зграду, видећи нас у маскирним униформама, повикали су углас: „Предајемо се!“…
