Те ’99, док су бомбе праштале по народу, тадашњи начелник Генералштаба (чувен по томе што је на првом појављивању у Хагу, баш онако војнички и достојанствено, закукао да су оброци ко за врапце, а не за генерале), обичавао је да свакодневно води тешки бој са мешаним месом код земљака у једној познатој београдској кафани.