Углавном, прозивају нас они који су се скривали под женину сукњу, бјежали од пушке ко враг од крста. Ми смо били тамо кад је требало, нисмо ратовали за паре и привилегије...
Тек после сам сазнао да је та једна четвртина оружја спакована у камион по Чединој одлуци, за кога се испоставило да и није био баш тако наиван као што се представљао. Тај камион, у коме је било преостало оружје, одвезао је Чуме и све то негде закопао. Вероватно да му се нађе касније.
Упутили смо се ка Скупштини града. На улазу у улицу Кнеза Милоша није било живе душе. Стали смо испред зграде МУП-а и кренули на горе. Полицајци, који су били код улаза у зграду, видећи нас у маскирним униформама, повикали су углас: „Предајемо се!“...
Јединица је кренула на положаје у сусрет терористима. Бујановац је био у саму зору аветињски пуст. Малобројни припадници ЈСО распоредили су се наспрам положаја шиптарских терориста, који су осим бројне надмоћи имали и боље положаје.
ЈСО је имао борбени део и логистику. Борбени део су чиниле борбене групе састављене од тимова. Један тим је имао 12 људи. Постојале су 1. и 2. борбена група које су биле јуришне пешадијске групе и 7. борбена група која је била група за подршку састављена од борбених возила и минобацача.