Руски добровољац из рата на Косову и Метохији Алберт Андијев, поводом годишњице битке на Паштрику, казао је да није важно што је тада изгубио око, јер је сачувао срце и све док буде куцало – он ће бити уз српски народ.
Јуни 1992. Рањени српски борац, младић, име му никад нисам сазнао, негде код Модриче: „Докторе, Србијанац, где је Београд?“ „Тамо, јуначе“, показах руком у правцу Београда.
Натјерала си ме да запјевам да не бих залелекао, да пригрлим чврсто Твоје стихове како бих остао да плутам на њима по овој пучини без зрачка свјетла... без дашка вјетра... и да Ти се дивим.