Једини грех им је био то што су одбили да се повинују плану међународних моћника и што су бранили српско достојанство – хапшени су, илегално пребацивани преко границе, потврдгнути тортурама, па на крају и под сумњивим околностима умирали у ћелијама хашком казамата, док су се Насер Орић, Готовина или Тачи шепурили као „хероји“ и заузимали фотеље.