Јуда

Схватио је да је хтео да каже оно што смо сви највише мрзели, а то је реч „срећно”. Нисмо били сујеверни, али нисмо волели кад нам пред акцију пожели „срећно”. То је звучало тако отрцано да бисмо се тада пред полазак осећали као да нас је полио кофом гована. Та реч је била избрисана из речника наше јединице, јер је деведесет и осме у једној акцији погинуло седам наших момака. Пред почетак акције тадашњи министар полиције одржао је као неки говор, и на крају рекао „срећно”. Мрзели смо ту реч, јер смо знали да у овом послу нема среће. „Метак не бира” – било је наше гесло. Уздали смо се у чуку и муда, што смо и имали. Наравно, и у Бога. За све остало нас није било брига, поготово за срећу. У овој земљи среће није било никад, јер је нас Србе неко одавно проклео и од тада знамо да срећа заобилази ове просторе.

Милорад Улемек Легија