Засутавимо Динкића у распродаји Србије!

Као што је био први у распродаји предузећа, сада Динкић жури да буде први у уништавању свега што је преостало од српске привреде – земљишта и Телекома! Зауставимо га!

Покрет Српске Двери се апсолутно противи могућности да Млађан Динкић одлучује о новим приватизацијама у Србији. Када узмемо у обзир да се ради о гробару српске економије, политичкој личности која је заједно са његовим бившим лидером Мирољубом Лабусом одговорна за комплетно уништавање домаће привреде, банака и царина, сматрамо да је катастрофално штетно омогућити Динкићу да поново распродаје Србију.

Од Динкића се могла чути најава да планира продају најпрофитабилнијег српског предузећа – Телекома, а ових дана смо сви сведоци његових активности у правцу противуставне продаје пољопривредног земљишта странцима. Покрет Двери је већ указао на опасност да од 2014. године пољопривредно земљиште у Србији буде продавано странцима по посебним обавезама које је држава преузела према Европској Унији, али је Динкић и у овом случају први у распродаји Србије – сада у случају преосталих пољопривредно-индустријских комбината (познатијих као ПИК). И у овом случају су режими од 2000. наовамо прво уништили све што је било домаћих пољопривредних комбината, који су имали читав ланац од производње преко прераде до трговине основним животним намирницама, да би тако предност на домаћем тржишту добиле стране трговинске фирме, а сада те уништене комбинате, њихово земљиште и опрему изнајмљују и продају странцима. Да ли је ово интерес државе Србије?

Двери постављају следећа веома једноставна питања:

–    Ко је дозволио Динкићу да поново јаше?
–    Ко је узео Динкића у Владу иако је могао направити већину и без УРС-а? 
–    Ко је тврдио да се ради о криминалцу који мора завршити у затвору, а сада му даје да настави распродају Србије?
–    Какве Динкић има везе са пољопривредом и где је у свему овоме актуелни министар пољопривреде?

Коначно: ко купује српско пољопривредно земљиште: Уједињени Арапски Емирати или можда неке америчке мултинационалне компаније преко њих, које ће потом на тим њивама садити житарице и друге биљке које садрже ГМО? Зар није интерес државе Србије да сама газдује једним од највећих и најпрофитабилнијих ресурса 21. века – производњом здраве хране?

Информативна служба Покрета Српске Двери