Због присутности недозвољених количина афлатоксина, канцерогене и једне од најопаснијих твари у намирницама, у трајном млеку Дуката и Виндије, Министарство пољопривреде Хрватске наложило је произвођачима да из продаје повуку четири врсте трајног млека.
Млеко заражено афлатоксином, туњевина пуна хистамина
– Афлатоксин је изразито канцероген за људе, и то је научно доказано. Наиме, већи број особа које су дуже време конзумирале храну заражену тим микотоксином прве категорије добиле су рак. Могуће је и да се јаве алергије, повраћање код осетљивих особа. Афлатоксин је врста из јужних крајева, најчешће у соји, али и кукурузу. Прво су нађени у кикирикију, а углавном се стварају на маснијим житарицама. Дакле, јасно је да је овдје реч храни из увоза, а ако се држи на топломе, онда се убрзано развија – рекао је за “Јутарњи лист” др Фрањо Плавшић, директор Завода за токсикологију.
Из Дуката су саопштили да су производи повучени с тржишта, а потрошачи сигурни. Из Виндије су такође саопштили да је млеко повучено, а да је разлог присуства токсина у сточној храни.
Због утврђених повишених концентрација хистамина, Министарство пољопривреде Хрватске наредило је Конзуму да с тржишта повуче и опозове производе “РИАЛ – туна комади у саламури”, у конзервама од 160 грама, пореклом с Тајланда, и с роком употребе до 2015. године.
Напомињемо да је ово извештај из Хрватске, а да ли на тржишту Србије има млека и туњевине заражених овим опасним материјама данас нисмо успели сазнати.
Десет чињеница о афлатоксину:
– реч је о токсину плесни Aspergillus flavus која се најчешће ствара на кикирикију, соји, кокосу и кукурузу
– један је од најопаснијих токсина и канцерогених материја у намирницама сврстан у најопаснију 1. категорију
– постоји више типова, а овај М1 није из нашег поднебља него настаје у јужним, топлим крајевима
– једини познати микотоксин за који се води епидемиолошка евиденција ради директне опасности од изазивања рака
– рак јетре и афлатоксин су у директној вези, али изазива и рак на другим органима
– рак настаје уколико се контаминирана храна конзумира дуже време, неколико година, али може и брже ако је концентрација токсина већа
– афлатоксин је до сада нађен и у јајима у Белгији, јер су кокоши носилице храњене том храном, а забележен је и помор ћурака
– у Хрватској је давних година неколико пута инспекција забранила продају зараженог кукуруза
– у случају зараженог млека реч је о дужој исхрани крава зараженом храном, јер храну с већом концентрацијом тог токсина животиња одбија да једе
– тестови на афлатоксине се раде све ређе јер су скупи
