Заборављени

Пише: Вук ЈСО

Zejtinlik

Ратни ветеран (83) стигао је авионом у Париз. Док је претурао по својој торби тражећи пасош, строга француска цариница га је питала да ли је икада био у Француској.
Он јој је рекао да је био, а она је то саркастично прокоментарисала.
– Онда би требало да знате да треба да имате спреман пасош на преглед – рекла је она.
Он јој је кратко одговорио да прошли пут када је био није морао да покаже пасош.
– Немогуће. Сви странци морају да покажу свој пасош када улазе у земљу – рекла му је она.
Оно што јој је он одговорио одушевило је све присутне.
– Па, када сам дошао на плажу на „Дан Д“ 1944. године, нисам могао да пронађем једног јебеног Француза да му покажем пасош – одлучно је поручио овај декица.

Извор: jewsnews.co.il

Е, о томе причам.
Ветерани се свуда тиме поносе.
Својом храброшћу да су били тамо, одакле су други побегли.
Што су бранили, борили се, крварили…
Свака земља у окружењу.
СВИ славе своје ветеране.
Своје борце.
Сем код нас.
Пусти њега, он је био у рату… Он није баш…
Ћути… Не причај о томе… Чуће те неко…
Па нека чују!
Затварају нас у нашим сопственим главама.
Избеглице смо у нашим сопственим мислима.
Разумемо се само међусобно. Ми. Борци.

А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране…
Зато нас и не воле.
Јер оно смо, што они нису и никада неће бити.
Јер их подсећамо.
На њихову издају.
И зато туђину подижу споменике.
А наше су хумке заборављене.

Поново ће доћи време када ћемо вам требати.
Кад тад.
А ви се дотле надате да ће туђе војске бранити вашу земљу.
Вазали!
Издали сте синове своје земље.
Своје сте уздигли.
На пиједестал.
…да би побегли, као некада ви што сте.
Моја деца се мноме поносе.
Ваша ће се вас стидети.




1 коментар

  1. Elaine

    Why would anyone wish to hand their country to those who would treat it with disdain and contempt when our ancestors and forebears fought, died and suffered to keep this country as it should be – Serbia – for the Serbian people – where else does it belong? To grandfather’s who stood brave.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *