Вучић је ђаволов шегрт у Влади Србије

Пише: мајор Горан Митровић

Како је Александар Вучић, курир Мајкла Девенпорта, шефа мисије ЕУ у Србији, избегао банкрот захваљујући потопу

devenport-vucic-potrcko

Само шест месеци после доласка Александра Вучића и Српске напредне странке на власт, на место шефа мисије ЕУ у Србији постављен је бивши британски амбасадор у Србији, Мајкл Девенпорт. Од тог тренутка, Вучић је његов одани потрчко, а Србија његова колонија. Девенпорт је данас једини прави владар поробљене Србије. Под његовом командом функционише криминална владавина Вучићевог режима који је спреман на све само да што дуже остане на власти. Докле год то буде требало његовим америчко-британским „пријатељима“. Захваљујући заштити коју привремено ужива од Девенпорта, ни он ни његова криминална дружина неће бити кажњени за диверзије које чине против Србије. Али, ни та заштита неће трајати заувек. Поплаве дођу и прођу, а народ памти.

Према званичном саопштењу, у незапамћеним поплавама у Србији удавило се 25 људи, а њих 26 је умрло „природном смрћу“! За Вучићеве „статистичаре“, „природну смрт“ су доживели они које је у Обреновцу убила струја, услед наглог уласка воде у штекере и кућне уређаје, јер се мафија на челу са председником општине Мирославом Чучковићем није сетила да на време искључи трафо станице.

И овај податак говори о циничном, нељудском и бандитском односу садашњих властодржаца према грађанима и њиховим животима. Такође, ту је и случај акумулационе бране „Ровни“ код Ваљева, из које се небригом одговорних, сручило више од три милиона кубика воде у реку Колубару, која је критичног дана била већ оптерећена водом са дванаест притока. Пуних шест сати је застрашујућа бујица из ове бране путовала до Обреновца, па је локална власт имала довољно времена да позове народ на евакуацију. То се није десило јер је Мирослав Чучковић са својим рођеним братом (који је запослен као његов помоћник!) и припадајућом „братијом“, шенлучио до зоре у кафани тврдећи да је „све под контролом“.

Да би било јасније због чега Мирослав Чучковић неће одговарати за своје криминално понашање у ванредној ситуацији, треба подсетити да је он најблискији човек Млађана Динкића, један од ретких „преживелих“ на политичкој сцени из странке Уједињени региони Србије, након овогодишњих избора. С обзиром да је у питању Динкићев миљеник, јасно је да мора бити и Вучићев миљеник. Али, Чучковић је, уствари, само синоним укупних односа у мафијашкој спрези вишеглавих политичких хоботница, које већ деценијама држе Србију у економском и сваком другом ропству.

Дружина која је опљачкала ову државу за 51 милијарду долара, има своја неписана правила: узајамно се помажу, крију међу собом све мафијашке тајне и имају обавезу да заштите једни друге кад јавност повремено крене у обрачун са њима. Уметност масовних превара, њихово је главно оружје.

Пре нешто више од две године, Александар Вучић је доносио затворско одело у Скупштину Србије, како би показао Млађану Динкићу шта га чека кад он дође на власт. Данас је Млађан Динкић (као и сви његови Чучковићи), заштићен као бели медвед баш од стране Александра Вучића. Динкић више није министар, али је постао Вучићев човек за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима.

Вучић га правда па каже: „…Поштено је да он, као човек који је и започео овај посао са Арапима, буде до краја укључен у све планиране пројекте!“. Још поштеније би било да одговара за библијску пљачку Србије, али, то се очито неће десити за Вучићевог мандата. Јер, отете државне милијарде нису проблем који застарева.

Само прати токове новца

Да ли је овакав исход поплава у Србији, заправо део сценарија који је Вучићу био неопходан да преживи сигурни банкрот у који је гурнуо Србију за две године колико њоме самостално управља, што као први потпредседник, што као председник владе? Да ли је српска власт свесно помогла да (не)природна катастрофа буде знатно већа, како би из насталог хаоса изашла као победник и праведник?

Један аналитичар млађе генерације, послао је редакцији Таблоида своја размишљања на ову тему. Аутор у свом разматрању поставља низ логичних питања и отвара простор за озбиљно утемељену сумњу у криминалне намере Вучићевог режима:

„…Размислите о следећем могућем току догађаја. Биће вам јасније зашто није оглашена узбуна, иако су добро знали да долази потоп. Just follow the money (само прати токове новца). Кажете да сте једини? Е, па изволте. Моје име не спомињите, ово је моје размишљање. Доказе нађите, ако хоћете, ви сами.

Сценарио: Земља Србија је била пред банкротством. Није постојао начин, осим кредитима у милијардама које више нико неће да нам да, да се суноврат заустави. РХМЗ најављује Катастрофалне поплаве. Наочиглед се не догађа ништа. Катастрофа се догађа, која је могла бити избегнута, ма шта сада причали, бар у великој мери. Штета вероватно превазилази милијарду евра, и самим тиме магичну цифру од 0.64 БДП.

Прелажењем те цифре догађају се следеће ствари: Србија има право на средства из Фонда солидарности ЕУ, потенцијално и до милијарду Евра Србија има право да већ примљене кредите, кредитне линије и средства светске банке и ЕУ банке за развој преусмери за санацију и опоравак. Србија има право на суспензију дуговања и може да тражи одлагање свих кредита и дуговања без знатних каматних последица. Влада не мора да уради ништа што су обећали за време избора, и нико им неће узети за зло, јер обнавља уништену земљу.

Има још, али мислим да вам је јасно шта хоћу да кажем. Ако је ово мени пало на памет, пало је и некоме другоме на памет. Ово је нешто најбоље што је могло да стрефи ову владу, добијају огромне своте на располагање, не морају да плаћају дугове, нити да испуњавају обећања. Закључке изведите сами. Мени је само јасно, да иако је земља погођена катастрофом, Влади не фали длака са глава, још добијају предиван ПР. И Србија више није пред банкротством!“.

Моћни и немоћни владар Србије

Од како је 19. јануара 2013. године предао акредитиве председнику Републике Србије Томиславу Николићу, шеф делегације Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт, представља јединог, истинског и неприкосновеног владара, за кога је Вучић само обични потрчко и извршитељ прљавих послова.

Девенпорт је пре доласка на чело делегације ЕУ, био и амбасадор Велике Британије у Србији. Остао је упамћен као човек који је према Србији и српским политичарима имао однос као римски проконзул према примитивној провинцији и робовима. Користио је током свог дипломатског мандата сваку прилику да ружно говори о Србији, отворено је шуровао са невладиним организацијама плаћеним да исто тако раде о глави српској држави и њеним интересима у свету, чинио је све што никако не би смео да чини један дипломата његовог ранга. Ипак, годину дана пре истека мандата, нагло се ућутао. Разлог што је то тако, зове се Новак Ђоковић. Најширој јавности у Србији није познато да се наш славни тениски ас и амбасадор УНИЦЕФ-а, неколико пута састао са председником британске владе Дејвидом Камеруном, и да му је у тим разговорима скренуо пажњу на недолично понашање амбасадора Девенпорта. Истовремено, Ђоковић је замолио премијера Камеруна да не дозволи да британске дипломате и друге јавне личности шире пропаганду о Србима као кољачима, убицама, рогатим и репатим страшилима (што је до тада често био обичај). Као омиљена личност међу најмлађим члановима британске круне, Ђоковићева сугестија је одмах спроведена у дело. Заћутао је и Девенпорт и сви они који су му помагали у сталној компромитацији Србије.

Чим је Девенпорт завршио свој дипломатски мандат, одмах је именован за нижеразредног службеника Европске уније. Према подацима којима ретки обавештајни „часници“ располажу, он је, уствари, добио прилику да заврши своју мисију: потпуно рушење Србије као државе!

Да би било јасније где је и за кога започео „мисију“, треба подсетити да је Девенпорт своју дипломатску каријеру почео као секретар амбасаде Велике Британије у Москви. Неоспорно је да је сваки дипломата на служби у Москви у то време, био под стално „опсервацијом“ руских обавештајних служби. Тако се, захваљујући сталном руском „мониторингу“, испоставило да је Девенпорт човек са врло озбиљним везама у америчкој дипломатији и њеној обавештајној заједници. То не би било ништа чудно, јер Британци су увек били у најблискијим односима са Америчким службама. Али, Девенпорт је „прешао црту“ и у потпуности постао човек који искључиво спроводи њихову политику и њихове задатке. У случају Србије, Девенпортов задатак је био да опструише колико год може, па коначнои да спречи изградњу руског гасовода „Јужни ток“ кроз Србију.

Чим је дошао у Србију као амбасадор, почео је да спроводи задатак у дело. Кад га је премијер Камерун ућуткао на месту амбасадора, дуга рука америчких служби поставила га је за шефа мисије ЕУ у Србији. То се поклопило се америчком тежњом да преко Александра Вучића Србија препусти Косово и крене путем супротним од Русије. Вучић данас служи Девенпорту као идеално решење. Америци такође. Створили су му представу да је важан, да је историјска личност, да од њега почиње препород Србије…

Вучићу је само то требало-да нахрани свој его, да види себе као вођу и визионара, као човека великих, епохалних преокрета.

Стручнијим читањем професионалне биографије Мајкла Девенпорта, лако је доћи до закључка да је реч о „обавештајном дипломати“, а не о британском амбасадору-почетнику, који гради каријеру. Наиме, непосредно пре именовања за амбасадора у Србији, Девенпорт је био директор Директората за Русију, Централну Азију и Јужни Кавказ у Министарству спољних послова у Лондону. Москва је била успутна станица, како не би било упадљиво да је за Србију специјално припреман. Податак да је још 1982. године почео да учи српски језик (од свих других језика ондашњег комунистичког Истока), говори да је знао где ће га каријера дипломате-обавештајца одвести. Завршио је пре тога основне студије француског и немачког језика и књижевности на Универзитету Кембриџ, а затим је предавао енглески на Универзитету у Грацу у Аустрији. Мада је студирао и права у Лондону и постао правни заступник пред Врховним судом 1988. године, није се много у томе задржао. Може се са сигурношћу рећи да су га британске обавештајне службе ишколовале и одгојиле, а америчке преузеле (или преотеле) и ставиле су службу својих интереса.

Треба знати и то да је у периоду између 2007. и 2010. године саветовао тадашње министре иностраних послова о односима Велике Британије са Русијом и „ширим регионом“ (у који убрајају и Србију!) и био задужен за мрежу од дванаест дипломатских представништава и њихових обавештајних канала.

Девенпортова прва мисија у иностранству била је у Пољској 1990. године, где је био задужен за оснивање британског „Know-How“ Фонда, који је, након пада комунизма, Пољској пружио подршку приликом ране фазе политичких и економских реформи. Укратко, организација која је окупљала пробране економске убице, експерте за ликвидацију националних економија. Девенпорт је то савршено одрадио. Пољска се предала на милост и немилост џелатима лажног либерализма. У време док је Девенпорт оснивао „Know-How“ Фонд, један од економских „експерата“ који је уништио Пољску економију, био је Божидар Ђелић, француски држављанин српског порекла (тако су га у Пољским медијима „препознавали“).

Још раније, средином деведесетих, Мајкл Девенпорт је предводио Одељење за мировне мисије Уједињених нација у Министарству спољних послова, а затим, 1996. године, постао први секретар амбасаде Велике Британије у Москви.

Године 2000. враћа се у Пољску, овај пут као трговински саветник и генерални конзул, пред само придружење те земље Европској унији. Четири године касније је именован за заменика амбасадора у Каиру.

Из америчке перспективе гледано, Девенпорт је идеално решење за Србију у овом тренутку. Александар Вучић као његов мали пион одличну служи сврси. Србију треба дотући новим Уставом, у коме више неће бити Косова и Метохије. Треба је окренути од Русије у сваком погледу. Треба вршити сталне опструкције изградње „Јужног тока“. Треба још много тога, а Девенпорт је, према једном чланку у британском „Економисту“, такозвани „мултитаскинг“ играч, односно, личност која је способна да ради више различитих послова са једним циљем. Дакле, од њега треба очекивати да Србију гура у нове невоље и то на свим нивоима. И економском и културном. Треба само пратити шта ради, шта говори и колико је то важно или неважно за Србију.

Гаулајтер на задатку рушења Србије

Недавно, док је Влада Србије пребројавала жртве од поплава у Србији, Девенпорт је отишао у Бач, војвођанску општину на самој граници са Хрватском, са циљем да помогне локални фрањевачки самостан са више од 800.000 евра! То је десет пута више од свега што је, до сада, Европска унија „помогла“ Србији за време и након поплава.

Мајкл Девенпорт је „управљач“, односно, нови „гаулајтер“ Србије који ведри и облачи, доноси или суспендује одлуке. Александар Вучић је његова маска за провођење англо-америчке политике, која се од избора Вучића за премијера врло брзо реализује најгрубљим методама. Девенпорт је човек који је, након бомбардовања 1999. године, извршио највећу радиоактивну инвазију на Србију у овом веку.

Лажи, лицемерје и подвале којима Девенпорт преко Вучића засипа Србију, видљиви су на сваком кораку. Тако Вучић најављује преко својих министара да ће „до јесени“ држава сама подићи све порушене куће у Србији, а истовремено је објављен податак да је Европска унија, за Србију и Босну и Херцеговину одвојила свега 60 милиона евра помоћи. Процедура доласка те помоћи је таква да ће многе жртве мајских поплава пре умрети него што ће је дочекати. Цинично су понудили Србији и кредит „за поплављене“ у висини од 171 милион евра. То је мање од Вучићевих 200 милиона које ће опет извући из народног џепа. Девенпортова домовина, Велика Британија, упутила је Сектору за ванредне ситуације МУП-у Србије, 67 малих радио станица за међусобну комуникације. Ваљда да их боље чују шта причају.

Криминални карактер данашњих српских властодржаца стваран је годинама. Последњих две деценије, англоамеричке обавештајне службе уложиле су више новца у врбовање српских политичара него што су западни инвеститори уложили у Србију. Само тај податак говори шта је циљ и „мисија“ људи попут Девенпорта.

Вучић и његови Чучковићи, њихови монструозни планови опстанка на власти по сваку цену, диверзије у сред поплава и слична сценарија, нису више никакво чудо. Чудо је да Србија још увек постоји! Узгред, додајмо да је Мирослав Чучковић, пет дана уочи поплава у Обреновцу, купио два стана на Дедињу, и платио их пола милона евра, у кешу! Одакле толике паре овом младом и беспризорном човеку?

Мајкл Девенпорт је Енглез, чија земља није у монетарној унији, ни у шенгенском визном режиму Европске уније. Она намерава да из уније изађе, што пре. Али не и Мајкл Девенпорт. Он се припрема да новцем које су опљачкали српски политичари, (најмање 51. милијарду долара) створи на Балкану убилачку мафију, која ће стрељати политичаре у Европи, дестабилизовати поједине државе, изазивати нереде, а у Европу, ради њеног разбијања, довести Арапе, и коначно, разорити Стари континент.

Али, и господин Девенпорт је под сталним мониторингом. Чак и српске службе, у размени са пријатељским обавештајним заједницама, све знају о његовом деловању: и зашто прећуткује тиранију у Србији коју спроводи Вучић, и ко га на та злодела подстиче, зашто руши мостове пријатељства Србије са Русијом…

Мали је ово скот, да би самостално могао да науди интересима Русије, али Србију је већ у црно завио. Он се смеје као хијена, а сви његови извештаји које шаље су лажни. Он је стратег плана да се Србија одрекне „Јужног тока“. Зато је овај корумпиран човек је богато плаћен. Крваве су то паре, од којих се не живи. Али, Девенпорту то нема ко да каже.

Упућени тврде да ће у утицајним европским медијима ускоро почети да се пласирају текстови о његовој криминалној активности, на плану стварања државне убилачке службе балканских држава, са циљем потпуне дестабилизације држава у Европи, пре свега Немачке, Француске, Пољске…

Шта поручити господину Девенпорту? Свака птица, свога кобца има.

Извор: Таблоид




3 коментара

  1. novo

    Toga MAJKLA DEVENPORTA treba sto prije procerati iz zemlje, da makar nesto spasimo od SRBIJE, da nam posle nebude prekasno. TO JE ENGLESKI DRZAVLJANIN, KOJI RADI NA RUSENJU I UNISTENJU SRBIJE, A KOJI JE AMERICKI COVJEK, NJEGOVA DESNA RUKA JE VUCIC

  2. MickoNYC

    Auuu sav sam se najezio citajuci ovo. Sve ima smisla,Vucic izgleda kao drogiran,toliko je servilan prema onima koje je nekad prezirao,da tu nesto nije u redu.Cudi me samo da nasa drzava nema neku instituciju ,neko patriotsko telo ,koje bi uvek kontrolisalo sta rade politicari na vlasti ,kad su u pitanju interesi zemlje. Sve mi ovo nesto debelo smrdi …sto rekose u tekstu “ cudo je da Srbija jos postoji „

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *