Вучић и цензура – ко обара, буде оборен

Пише: Смиљана Видић

Напрасна заинтересованост ЕУ и ОЕБС-а за слободу медија у Србији донела је премијеру Вучићу прве пацке од Запада с којим се у својој двогодишњој владавини савршено слагао. Прво је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт оценио да је стање у медијима незадовољавајуће, а потом је представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић упозорила на рушење сајтова који објављују критичке текстове о премијеру.

sns

Одговарајући на примедбе европске организације, Вучић је затражио доказ или извињење. То што се перманентно обарају искључиво сајтови који га критикују, за њега није никакав доказ. Доказ који премијер тражи, а који би значио да је он са свог рачунара лично обарао сајтове, неће добити од ОЕБС-а. Али, примера и доказа обарања сајтова, рушења видео клипова, уклањања текстова, гашења емисија и смена новинара и уредника у последње две године, има на претек. Да кренемо редом.

Премијер се у децембру прошле године развео и поново оженио. Ниједан медиј то није објавио, рачунајући и таблоиде чији су власници и уредници присуствовали догађају. Да ли нису препознали вест или им је сугерисано да о томе не говоре?

mentalno-razgibavanje-1Марко Степановић и Дарко Митровић, водитељи „Менталног разгибавања“ на Радију Б92 у јутарњем програму, шалили су се на конто женидбе, не помињући експлицитно, али са јасним алузијама. Сутрадан су послати на одмор „због новогодишње шеме“. С одмора су се вратили али не и на радио. Овај водитељски двојац тешко ће поново наћи ухлебљење на неком од мејнстрим медија.

Током снежне олује у фебруару која је завејала људе на путу у Фeкетићу, тада ППВ Вучић је увидео сјајну прилику за саморекламерство, па је утрчао у хеликоптер са све камерама а онда изводио представу тобож спасавајући завејано дете. Снимак је, што се каже, душу дао за прављење пародије. Тако је настао клип под називом „Супермен из Фекетића“, који је уклоњен са свих могућих Јутјуб канала. Тадашњи вођа интернет тима напредњака Марио Малетић похвалио се на твитеру како су снс ботови обарали подсмешљиви клип: „Ум царује, а и маса људи чини своје“. Због несмотреног самохвалисања, којим је открио да његов тим стоји иза обарања клипа с Јутјуба, Марио је смењен. Треба ли још неки доказ?

Са Радија Б92 склоњен је и водитељ Игор Бракус, који је са групом грађана учествовао у изборној кампањи за Београд, током које је на себи својствен, духовит начин, критиковао владајућу странку. Водитељу је „због нове програмске шеме“ онемогућено да  настави с емисијом „Бракус од 3 до 5“ коју је водио 23 године, након чега је сам отишао.

На дан формирања Владе, тадашњи шеф деска у Вечерњим новостима Срђан Шкоро, гостовао је у јутарњем програму на РТС, где је критиковао премијера због избора појединих министара. Убрзо бива смењен, губи посао у Вечерњим новостима да би био померен на место помоћника уредника листа „Спорт“, с платом мањом од новинарске.

Гостовање Срђана Шкора било је повод за фамозно саопштење СНС у коме се РТС оптужује да води прљаву кампању против Александра Вучића!? Водитељски пар код којег је Шкоро гостовао у Прелиставању више није имао „проблематичне госте“, док политику као тему упадљиво избегава.

aleksandar-timofejev-kancelarija-STBНедавно је са места главног и одговорног уредника Студија Б смењен Александар Тимофејев, којег је, како је сам рекао политика довела и политика одвела са чела градске телевизије, будући да Скупштина града поставља на ту функцију. Иако градска телевизија није критиковала напредњачку власт у Београду, о поплавама су извештавали на битно другачији начин него Пинк, без величања Вучићевог херојства, са гостима који се нису појављивали да се захвале премијеру, већ су износили приче којих није било у осталим медијима. У политичким емисијама Ђорђа Мићића и Предрага Сарапе простор су добијали и гости који нису „на линији“.

Обарање сајтова је посебна тема. Колико год премијер и његови пулени покушавали да релативизују ту причу омаловажавањем сајтова „за које нико није чуо“, индикативно је да се ради искључиво о онима који критикују Вучића. Сајт Телепромптер који је велику посећеност привукао за време Фекетића, обједињавајући сав сатирични садржај о супермену, први пут је тада оборен, да би за време поплава био угашен неколико дана.

Сајт Друга страна блокиран је након објављивања текста „Државо, не бисмо те више задржавали“,  у којем се критикује понашање власти током спасавања људи са поплављених подручја. У исто време, са сајта Блица избрисан је блог новинара Времена Драгана Тодоровића пошто је објавио текст професора Новице Милића „Ја, АВ, подносим оставку“ у којем се таксативно наводе аргументи зашто Вучић треба да се повуче с државне функције и из политике. Посебан куриозитет је да је Тодоровић избрисан са списка блогера на сајту Блица. Занимљиво је и да је Вучић рекао да је уклоњени текст „прилично глуп“.

nebojsa-stefanovic-mica-jovanovic-megatrendБаш кад је премијер затражио од ОЕБС-а доказе за цензуру, дешава се вишечасовни хакерски напад којим је оборен сајт Пешчаник. Случајно или не, на њему се тог дана појавио текст професора који тврде да је докторат министра Небојше Стефановића плагијат. Узгред, за ову анализу три наша научника са универзитета у Великој Британији, Вучић је опет потегао свој омиљени аргумент, рекавши да су образложења у тексту „глупа“.

Подсетимо да се један од најупечатљивијих примера цензуре услед притисака на интернет сајтове десио у октобру прошле године када је са више портала, готово истовремено, уклоњен текст објављен на Радију 021 о протекцијама које ужива ћерка Јоргованке Табаковић, запослена у Републичком фонду за здравствено осигурање. Тај текст уредништво 021, Крстарице, Ало и Е-избора склонило je због притисака, док је Центар за истраживачко новинарство НУНС-а објавио да је вест блокирана хакерским упадом на сајт.

Ово су били примери директне цензуре у последње две године владавине Александра Вучића. Цензура, наравно, није увек директна, што не умањује њено ширење. Александар Вучић често потеже аргумент: „Ево нека каже један уредник или новинар кога сам звао да на нешто утичем?“ Иако има уредника који по кулоарима причају: „Звао ме онај у 2 ноћу или у 5 ујутру“, нико се не би дрзнуо да то каже јавно.

Најзад, у државним медијима Александар Вучић је лично постављао уреднике, који су за плате од више стотина хиљада динара преузели улогу цензора. Они добијају позив само када нешто забрљају. Срђан Шкоро је изјавио у интервјуу за НСПМ да га је након гостовања на РТС позвао главни и одговорни уредник Новости Ратко Дмитровић и рекао му да је „добио неке позиве“. И не само то, Дмитровић је сам изјавио како Вучић може све уреднике Политике „појединачно или ђутуре да посмењује за цирка 15 минута“.

Цензура, која доводи и до аутоцензуре, спроводи се и хапшењем појединаца због ставова на приватним профилима на Фејсбуку и Твитеру. Хапшење и притварање грађана због мишљења израженог на друштвеним мрежама поприма конотације озбиљног нарушавања људских права и слобода у најширем смислу.

jelena macicЗбог поста да власт крије број страдалих у поплавама у Обреновцу приведена је шминкерка Јелена Маћић, која је после тога угасила свој Фејсбук профил. Из истог разлога, који је Вучић окарактерисао као „ширење панике“, троје људи је због статуса на Фејсбуку, 7 дана задржано у притвору. Један од њих је рекао да је држан у ћелији заједно са наркодилером и убицом, а други да су га тукли и давали му воду на 12 сати.

Новинар РТВ Младеновац Драган Николић био је на информативном разговору јер га је посланик СНС-а Милорад Цветановић пријавио да вређа функционере његове странке. Разлог за то је што је Николић на свом приватном профилу на Фејсбуку пренео део текста који је критиковао Горана Весића, а који је објављен на сајту Колумнист. Због коментара на Фејсбуку, по пријави истог посланика, због нарушавања угледа СНС, саслушана је и Виолета Јовановић, менаџерка једног младеновачког кафића.

Ипак, треба рећи да истинског слободног новинарства у Србији никада није било. Кабинет Бориса Тадића је такође уређивао писане и електронске медије, што га је најзад и коштало власти. Oпозициони медији који су постојали за време Слободана Милошевића нису били независни, они су само заступали другу страну. Али управо због постојања друге стране, Милошевићев период делује демократскије када су медији у питању. Опозиционе медије финансирали су странци. То што се Запад или бар његов европски део, поново интересује за слободу медија у Србији, могао би бити почетак Вучићевог краја. Али, он се са тим не мири, па настоји да сруши што више критичких текстова о себи, пре него што и сам буде оборен.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *