Време или вријеме језичких подела

Поборници босанског језика тврде да се он од српског разликује у граматици, док лингвисти сматрају да је реч о истом језику

И ђаци из Новог Пазара ускоро ће имати часове на босанском језику

И ђаци из Новог Пазара ускоро ће имати часове на босанском језику

Ђаци у општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и Пријепоље од 21. фебруара добијају огледну наставу на босанском језику. Да ли је овде реч о истом – српском језику, којем је промењено име, или о другачијем, различитом језику, који је сада добио назив босански?

Професорка српског и босанског језика Амела Зејнеловић из Новог Пазара,која је факултет и мастер академске студије завршила на државном Универзитету у Новом Пазару, тврди да је разлика између српског и босанског језика у граматици и књижевности.

– У српском језику се, рецимо, најчешће користи речца „да” плус презент. На српском језику секаже „ја ћу да радим”, док се на босанском чешће користи инфинитив – („ја ћу радити”). Тих примера је заиста пуно, разлика је и у акценту – и у самом изговору одређених речи – каже за „Политику” Амела Зејнеловић, једна од 13 стручњака који су од Бошњачког националног вијећа (БНВ) добила лиценцу преводиоца за превођење уџбеника за основне и средње школе са српског на бошњачки.

– На српском се, на пример, каже „опште”, „коментарисати” и „време”, на босанском „опће”, „коментирати” и „вријеме”. Што се тиче књижевности, у бошњачкој, поред народне књижевности, постоји и књижевност на оријенталним језицима, турском, арапском и персијском, коју су писали Бошњаци, односно такозвана диванска књижевност– напомиње Зејнеловићева.

На наше питање – на ком језику је Меша Селимовић писао ремек-дело „Дервиш и смрт”, после мале станке, Амела Зејнеловић је рекла:

– На стандардном језику. Нека свако размишља на којем.

Председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић, одговарајући на питање – која је разлика између српског и босанског језика – напоменуо је да су „у лингвистичком смислу, и српски и хрватски и босански и црногорски језик из истог лингвистичког стабла”.

Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београдутврди да босански није различит језик од српског.

– Реч је о преименованом српском језику, новом имену за српски језик. Ни његови највећи заговорници међу муслиманским лингвистима не оспоравају ту чињеницу. А да би ипак издвојили неку специфичност, муслимански лингвисти су је нашли у гласу Х, па су успоставили правило да се у босанском за разлику од српског глас Х пише где год коме падне на памет (нпр. у речима: худовица, хлопта, лахко, кахва…), што би Вук Карџић рекао „према правилима бабе Смиљане”, то јест према принципу „где год нађеш згодно место, ти глас Х употреби” – објашњава Ковачевић.

Овај професор истиче да критеријуми на којима почива постојање босанског језика немају никакву научну вредност.

– Босански језик, не само у научним круговима, служи пре као предмет вицева него озбиљне научне анализе. „Бошњаци” из Србије када траже увођење такозваног босанског језика у школе, позивају се на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик. Није чудо, међутим, што они намерно превиђају шта о мањинским језицима каже „Повеља савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, која је донесена у Стразбуру 1992, где се експлицитно наводи да се мањинским језицима могу сматрати само језици „који су различити од званичног језика те државе” – наводи Ковачевић.

Професор Вељко Брборић са Филолошког факултета у Београду истиче да је овде реч о злоупотреби језика у политичке сврхе и да је са становишта лингвистике идеја да се језик разликује – бесмислица. Он објашњава да језик чини његова граматичка структура, а у оба случаја она се састоји од седам падежа и четири акцента, као и стандарди по којима је јасно да су српски и босански – исти језик.

– Назив српскохрватски званично датира од 1918, када је створена прва Југославија, а разлике које постоје, постојале су и док је био један језик за четири условно речено различите нације. Стварање нових држава крајем 20. века, условило је да свака од њих има свој језик, јер су сматрале да је језик обележје идентитета. Али, језик није обележје идентитета, имате у свету моћне нације које немају национални језик: Аустрија користи немачки језик, у Швајцарској се говори три или четири језика, цела Америка говори европске језике – енглески, француски, шпански, португалски… – објашњава Брборић.

Лингвисти, иначе, сматрају и да термин босански језик није тачан, јер би то значило да је он језик целе БиХ, док је овде реч о Бошњацима, припадницима муслиманске вероисповести који сада бошњачки говор називају босанским језиком.

———————————————————–

Пројекат у сарадњи са надлежнима

Читав посао око увођења босанског језика у школе Бошњачко национално веће ради у сарадњи са Министарством просвете Србије.Недавно је помоћник министра просвете Весна Фила, приликом посете Новом Пазару, нагласила да је „образовање на матерњем језику основно цивилизацијско право које су други мањински народи у Србији одавно остварили”.

—————————————————————-

Ијекавица – особина српског језика

– И у Уставу Србије српски језик се одређује као екавски и ијекавски, и нико не може рећи да ијекавица није изговорна особина српскога језика. Онај ко би то рекао, „отписао” би Србе из Републике Српске, Црне Горе и Хрватске из српског националног корпуса. Уосталом, ијекавица као књижевни изговор српског језика старија је од екавице. Њу је као једну од најбитнијих особина српског језика увео Вук Караџић – каже професор Милош Ковачевић.

Д. Ивановић, А. Апостоловски



Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *