Тамна је ноћ…
Ноћ пред расформирање Јединице. Опкољени са свих страна, од мученика из Жандармерије, који су даноноћно лежали у заклонима и свеже ископаним рововима, по околним њивама, не знајући шта их је снашло…
Живко Кораћ – Последњи војник Републике Српске Крајине
Ово је сведочанство о једном српском јунаку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. године у хрватској злочиначкој операцији „Олуја“, већ је узео оружје и одметнуо се у шуме, где је био страх и трепет за усташке бојовнике пуних 5 година.
Зов Кошара
И сањају рушевине ове светиње дан када ће њени браниоци вратити и из пепела је подићи. Поново јој рогове на крову ударити, ватру у пећи наложити, спаваоне поспремити. Сања и самује у ледом окованој планини…
Манифест слободе
Не поновите грешку. Подигните свој глас. НЕ ДАЈТЕ свој глас Диктатору! Сваким гласом и сваким даном, све смо ближе слободи! Реците ДОСТА!
Остајте овдје…
Ама људи, као да је јуче било када се шачица нас, који смо веровали у нешто, кренула негде. Без најава и помпи. Без ударања у прса и… привлачења пажње по сваку цену. Тихо. Једино су трештале четничке песме на касетофону минибуса којим смо из нашег родног града ишли ка нападнутим српским земљама.
Најбољи снајпериста Легије странаца је Србин из ЈСО!
Пракса и знање које је имао пре Легије су му добро дошли и убрзо је постао један од водећих снајпериста у 2. падобранској регименти (2. REP). С обзиром на своје знање и искуство, постао је најбољи снајпериста у Легији странаца.
Прогнаном брату
Данас Србија црвени од стида. Она права Србија. Патриотска… Тугује. Гневна. Данас је један од нас, преживелих, изданих, а оданих – отишао.
Синдром куване жабе
Дојучерашњи миљеници Запада, у својој борби против легално изабраних власти, оличених у мрским, окрутним, израбљивачким и угњетачким председницима: Асада у Сирији, Гадафија у Либији, Мубарака у Египту, Садама у Ираку… Муслимани са Балкана, Нигерије, Сомалије, Авганистана… Легални побуњеници, борци за слободу, које је тај исти западни, цивилизовани свет обучавао и наоружавао, они, чије су слике патњи и страдања пуниле новинске странице и биле ударне вести на свим медијима…
Добровољци
Опет бих ишао да се борим за свој, српски народ као некада. И у Хрватску и у Босну и на Косово… А све су то туђе и међународно признате државе. Ви сте их признали, тренутна власти. И да ли сам ја због тога плаћеник? Пас рата? Не. То знам и ја а и ти. Који читаш ове редове.
Спремај ми ратну униформу!
Ти си у праву, државу су одувек бранили радници, сељаци и сиротиња, ти који су у миру увек били на дну државе, а у рату су у првим редовима. А ја сам, моја Лила, професионалац. Све што сам у животу стекао, стекао сам са пушком о рамену. До сада сам имао срећу. Надам се да ће и овај пут бити тако.
Ренелтова шума
Јурим на Цер, тражим проклету Ренелтову шуму. Упућују ме. Нема логике, између линија је. Улазим и …опет мине. Цијели рат ме прате, или оне мене или ја њих. 92 мине. Ово само Срби могу оволико да натрпају.
Нешто ту није како треба
Политичару који је добио половину гласова половине бирача, не верује више скоро нико. Некадашњем ватреном националисти, пожртвованом браниоцу своје земље, уста су одједном, пуна Европске Уније. По сваку цену. Одриче се вековних и доказаних пријатеља. Да би натерао народ да му верује, хапси, прети, манипулише, цензурише. Вековни мрзитељи његовог народа, Немци, не престају да га хвале, дижући га у небеса.
Ништа више није као пре…
Фабрикују се хероји. Били су хитно потребни да би се народ идентификовао са њима, да скрене поглед у страну. Да не гледа тамо где треба. Да не види. Као што ни Држава није гледала раније те Хероје. Исти је то био народ. Исти људи. Ништа се нису променили. Држава јесте. Држави су требали хероји. Само тада…
Девети мај 2014.
Еее, преци ми се у гробу преврћу на помисао да су нам Турци, Немци, Мађари, Бугари… пријатељи. Вековни пријатељи. Мада, ако наставе тако да измишљају историју, преци ће се толико окретати у гробу да ће почети да индукују струју. Чиме бисмо решили енергетски проблем. А можда им је то и циљ? Умне неке главе…
Сулуда мисија у Кијеву
Видимо на путу барикаде од бетонских блокова и балвана. Видимо и ровове. Шиптари су изненађени нашом појавом. Скачу са ровова и потежу пушке. Овога пута, са њихове стране је Касапин. Окрећем се и видим како се лудачки кези док испаљује кратке рафале на Шиптаре који покушавају да узврате ватру. Осећам се као да сам у филму „Full metal jacket“ или „Апокалипса“ само фали музика.
Враћајте војску, ако за Србију знате!
Настаје проблем и у висини мушке чељади, јер они по правилу највише порасту у војсци, а без ње некако остају жгољави, неухрањени, неискусни, без муда и без осталих мушких атрибута.
Откровење Србије
Ратоваћете ти и твоја браћа и твоја деца. И мира бити неће. И гинућете и бићете рањавани, и колико год храбри да сте, нећете смети да кажете да сте ратовали. И кукавице ће вас исмевати и издајице прогањати. И сви ће вас се одрицати. Некиу страх у од Господара звери, неки јер су слуге њене.
Ко да смо се ми Срби у Бога сас камење гађали
Писмо српског ратника Јосифа Димића из Црне Траве, писано 1915. године у Пећи пред повлачење српске војске преко Албаније
ХВАЛА ВАМ!
Толико смо мали да Амерички народ чак не зна ни показати на карти, где смо, а опет им није тешко толика мора прећи да нас сатру! Америка, брајко мој… Тако млада, полетна, демократска нација… Демократски се труде, демократским бомбама, да нас демократизују…
06.04. – ЗАШТО?
Одувек нас мрзе… А не знам зашто. Ма могу неки причати шта год хоће – Мрзе нас! Изговори су им различити. Али смрт је иста. И уништење које доносе. И невини који страдају. Кажу, власт им смета… А сваки пут је другачија. И сметају им наши краљеви и цареви и председници и књазови… И ко год да је на власти, опет нас мрзе…