СТО КОРАКА КА НЕБУ: Војник мученик Евгениј Родионов
23. маја 1996. године у насељу Бамут, на свој рођендан, на православни празник Вазнесења Господњег, Евгенију су одрубили главу. Чак ни са мртвог војника терористи нису смели да скину крстић.
Сорош на нишану Државне безбедности
Филиповић препричава једну, јавности потпуно непознату операцију српске Службе која је током бомбардовања Србије 1999. планирала убиство познатог србомрсца и озлоглашеног произвођача „обојених револуција“ Џорџа Сороша.
Битка за коту 776
1. марта 2000. године, у жестоком боју у Аргунској клисури погинула је Шеста чета Псковских падобранаца. Погибија те целе чете потресла је и уздрмала читаву земљу. Тада, 2000. године много се писало о догађајима од 1. марта.
Има само један шарени командант
Капетан је ушао у двориште и кренуо бетонском стазом, на којој сам седео на столици, онако у боксерицама. – Добар дан! – рече он, буљећи у моје тетоваже. Ко зна шта је мученик мислио где су га послали.
Они се још нису вратили
Кренули су из разних крајева Србије. Неко зато што је осећао да треба а неко зато што је био позван. Сви су ишли ка истом циљу. Да одбране своју земљу. Да бране Србију од албанских терориста а онда и од „анђела“. Ко се још брани од анђела? Али ово није био обичан, ово је био „Милосрдни анђео“.
Роман Малишев, руски монах који је погинуо за српски народ
Чекао је свитање, лежећи на влажној земљи. Жигало га је смрскано бедро. Премда је чврсто превио рану, крв је свеједно прокапавала кроз завој, и са сваким сатом све више је малаксавао.
Живео као атлетичар, погинуо као војник
Славни атлетичар Горан Раичевић трчао је и да стигне војни камион, пожуривши да се, као и многи његови земљаци са подручја Бруса, прикључи војним обвезницима, резервистима који су током агресије НАТО-а кренули на Косово да бране своју земљу.
Повратак отписаних
Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност…
Видећи куда су двојица Срба утекли, муџахедини су кренули мислећи да није минирано
Сарајево. Добриња. Подне. Примирје. Сједећи на сандуцима од муниције читам „Три мускетара“ у преводу Симе Пандуровића. Књигу коју је Свилени заборавио…
Ко се поклони мом народу?
Како светски моћници користе „Наше“ жртве да се играју са народима, нацијама и посеју зрно раздора, али кад мало размислим није ни чудо зашто је то тако.
Оклопно бицикло
У потоку Добриња, на Добрињи, већ пети дан лежи мртвац. Нико од смрада, и од снајпериста који туку низ корито, не може да му приђе. Надуо се и помодрио.
Мирослав Мика Микеревић – сам против свих
У окружењу хрватско-муслиманских снага се 10. априла 1992. године нашло и 38 српских војника у војном објекту „Рабић“ код Дервенте, а непријатељ је тражио њихову предају и предају објекта.
Сјећање на Подсјелово
На данашњи дан, 27. маја 1995. године, муслимански терористи одреда „Ел Муџахедин“ у раним јутарњим часовима извршили су напад на положаје 2/1. прњаворске лпбр ВРС.
Последња слава ПТЈ
Данас је Слава расформиране ПТЈ, једног периода у историји Јединице. Дванаест година… А пре тога још дванаест… Далеко беше ’91. И ја ћу бити тамо. У том строју. Да ми кажу да нас нема. Неподобни и непотребни. Запад је ипак имао последњу реч.
Случај Србин
Одувек ми је била непојмљива та патолошка мржња шиптара према Србима. Још из давнина. Шта смо им ми то толико урадили, да су одувек били спремни на свакакве гнусобе. Сем што постојимо. Само наше постојање је разлог за њихову мржњу. Мржњу до истребљења. Док не нестане и последњи шкија. …а Запад их подржава у томе.
Заборављени
А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране… Зато нас и не воле. Јер оно смо, што они нису и никада неће бити. Јер их подсећамо. На њихову издају.
Потамнеле медаље
Зато НАС никада неће звати на параде и свечаности. Да им не потамнимо ордење и чинове. Они знају боље славити наше битке. Од нас самих. …јер догод је иједан од нас жив, подсећаћемо их на то. Да су дошли после нас. Преузели наше заслуге. Заклањали се иза наших победа и жртава…
Успавана Србија
Србија није успавана. Србија је под анестезијом, на хирушком столу. Одстрањују јој делове. Све оне које не одговарају неком Новом поретку. Новом стању ствари. Праве од нас оно што никада нисмо били…
Феникс
Коју год униформу носили и знак на тој униформи… Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!
Мартовске кише
Данас је 25. март – дан када су расформирали нашу Јединицу. Расформирали су је 2003. године. Проклета је била та 2003. година. Проклет је био и тај 25-ти…