Владине (за)клетве

Пише: Александар Бећић

Не знам за вас, али ова (реконструисана) влада ми се све мање свиђа. Много, брате, лаже. С једне стране тврди нам да нас води у светлу будућност, а ја све што могу да видим је мрак. И да бих се пробијао кроз њега потребна ми је батерија. Свећа. Пламен. А њега нигде. Као да је у земљу пропао.

Заклињу се да им је здравље народа најважније, а пуштају да им деца умиру без лечења, а стари и болесни – умиру чекајући на прегледе.
Заклињу се да им је приоритет боље сутра, а о бољем данас више и не размишљају. То је за њих већ „оно јуче“.
Заклињу се да им је бољитак народа најважнији, а не доводе праве инвеститоре, него неке преваранте и финансијске мешетаре.
Заклињу се да су за социјално одговорну земљу, а све је више оних који су без посла, без осигурања, без основних услова за живот.
Заклињу се да се нећемо задуживати, а у подсетнику сваког министра на врху обавеза стоји „позајмити паре“. Нове четири милијарде дуга су јасан показатељ.
Заклињу се како ће Србију поставити на здраве ноге, а не укидају ниједну од оних агенција које су измислили њихови претходници.
Заклињу се како им је село најважније, а на велика врата уводе генетски модификовану пољопривредну производњу.
Заклињу се како им је Србија света земља, а на било чији миг били би спремни још понеку покрајину да пусте „тамо далеко“. Знам, остала нам је само Војводина, али ће лако они да додатно децентрализују ову земљу.
Заклињу се како им је борба против корупције најважнија, а све се више уплићу у трице и кучине. Хапсе па пуштају, а велике рибе им пливају и даље.
Заклињу се да ће им интерес сваког од нас бити на првом месту, а не гледају како им се богате њихови страначки прваци. Лажем: гледају! Неки чак и примећују: ето, истине ради, први потпредседник владе је то приметио пре неки дан. Једну седницу своје странке, где су били и неки министри, почео је речима „Пре годину дана неки од вас су долазили код мене и молили да им на зајам дам 50 евра. Сада су се појавили у најскупљим џиповима, у скупим оделима и ципелама које коштају две просечне плате. Кога, бре, ви з**ебавате?“ На речима се и завршило.
Заклињу се толико пута на дан да им више ни чланови њихових странака више не верују.
А ви?

 

Извор: Комумниста




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *