Владика Николај: Молитве у сенци немачких бајонета

Vladika-Nikolaj

Почетком 1945. године, Гаврило Дожић и епископ жички Николај Велимировић на своме путу за логор смрти Дахау, под јаком стражом, стигли су у Беч, где су задржани три недеље. За то време, они су довођени недељом у Српску православну цркву Светога Caвe у Бечу, јер је непријатељ ипак толико био увиђаван, да им то није, као црквеним великодостојницима, ускратио. И док су стражари шетали пред црквом или стајали у самој цркви, дотле је епископ Николај, у олтару, на празним листовима светога Јеванђеља, гушећи се у сузама, написао три молитве:

 

МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ

Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи. – Ти који си ангелски живео, апостолски проповедао и мученички се борио и страдао, чуј данас усклике мале српске деце у Отаџбини и по целом свету која ти с љубављу певају:

Свети Caвo Србе воли,
За Србе се Богу моли,
Српском роду даје крила,
Српску децу благосиља.

Па кад чујеш данас овакве усклике љубави деце српске на обе хемисфере, испроси у Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже.
Теби, духовниче, који си био први уредитељ српске цркве и ујединитељ српскога народа, моле Ти се данас свештеници српски, измучени и напаћени, по разореним храмовима и по спаљеним задужбинама Твојим, по опустошеним селима и опустелим градовима: не остави нас, оче наш духовни, но умоли благог Христа, да нам опрости немар наш и немоћ нашу те нас све обожи, сложи и умножи.
Теби који си благословио и крунисао прве краљеве српске у Жичи и који си на хришћанском темељу утврдио краљевину српску. Саво премудри, испроси опроштај и милост роду Твоме, те да се обожи, сложи и умножи.
Теби који си се после многотрудног живота упокојио пре 710 година, моле се безбројне матере српске над свежим гробовима својих синова и кћери: Саво Свети, родитељу наш духовни, моли Христа милостивога, да деца наша, покошена пре времена као неузрело жито, буду тамо где си Ти, у Небесној великој Србији, у рају сладости, где се не зна за болест, муку и смрт, и да се преостатак Срба на земљи обожи, сложи и умножи.
Теби који си био неустрашиви поборник правде Божије и добре воље мећу људима и народима и борац против сваке лажи и насиља, моле се данас српски војници и војеначалници: помози нам, Свети оче Саво, са свом Небесном Србијом, помози да истрајемо до краја на путу који води у живот вечни; коме си нас Ти као Христов ученик научио и помози да се сви Срби обоже, сложе и умноже.
Теби, народољупче, на данашњи Твој дан пева Ти похвале сав српски народ, потиштен, понижен, остављен од људи, неопран од крви своје, јецајући у ранама по болницама и тамницама, на згариштима својих домова, по горама и збеговима, по кулачама и пештерама уздиже Ти молитве: не заборави нас Саво, путеводитељу наш но испроси милост у Свевишњег Бога, да упокоји и прослави милионе новомученика вере Твоје и поштења Твога, браће и деце наше, а нас преостале на земљи да обожи, сложи и умножи.
Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо. – Амин.

У Бечу 27. јануара 1945.

 

МОЛИТВА БОГУ

Господе Боже наш, Боже духова и свакога тела, не одвраћај више лице Твоје од нас, но милостиво услиши нас и помилуј.
Овде на туђој земљи, као изгнаници и бескућници ми клечимо пред Твојим величанством у које ни анђели и првостворене небеске силе нису у стању да гледају од силног сјаја вечне славе Твоје. Но земља је сва Твоја, па је Твоје и ово место на коме клечимо, тражећи с уздисањем муњеносно лице Твоје и молећи се скрушено: одврати праведни гнев Твој од нас, услиши нас и помилуј!
Туђа земља је најбоља за уздисање за Тобом, робовање је најбоље за покајање, тамница је најбоља богомоља, страдање најкраћи пут к Теби Створитељу Свесилни и Оче наш милостиви. Ти, Свезнајући, све то знаш, па зато си и допустио све ове невоље на нас грешне и прегрешне, да би прошавши кроз шибу, рђаво гвожђе нашег карактера претворио у челик, и угаљ у дијамант.
Нису без Твог допуштења погашена огњишта наша, нити смо ми расејани по тућини, ни допали ропства ни тамнице и љутих невоља, ништа без Твога допуштења, ништа без Твога плана, ништа без Твога свемудра промисла и без Твоје очинске бриге за наше душе. Све си ово Ти допустио да нас снађе од демона и од људи, због неисказаних грехова наших, који су нас одвојили и удаљили од Тебе, да би се научили уздисати за Тобом, да би се покајањем очистили, и да би светим путем журили Теби у загрљај.
Страшан си, Господе, у праведном гњеву Твоме, од кога се васиона потреса као трска од силног ветра, али си и недостижан у милости Твојој. Ништа у очима Твојим није ни сувише велико ни сувише малено, нити се Ти дивиш ономе чему се диве синови човечији, него обараш све који се величају мимо Тебе и насупрот Теби, а подижеш из прашине малене и нејаке који се у Тебе уздају, Твоју величину славе и Твоју славу величају.
Малени смо и ми, превелики Боже, не презри нас презрене од свију и не остави нас остављене од људи, но прости, прости, прости, исцели нас, обожи нас, сложи и умножи, да будемо опет Твој народ, као што су били свети оци наши. Не презри нас малене, Ти, који не презиреш ни црва под кором и не одбаци нас грешне као што ниси одбацио покајаног цара Манасију ни разбојника на крсту.
Христе Господе, учитељу, искупитељу, васкрситељу наш, победниче Сатане и смрти, човекољупче, Ти си Бог свих отаца наших и матера, Бог светог мученика краља Владимира и преподобне матере наше свете Петке, Бог светог Кирила и Методија, Климента и Наума, просветитеља наших, Бог светог оца Прохора, светога Симеона и Саве, светих наших краљева и царева, ктитора и задужбинара, Бог светог Василија Острошког и Јанићија Девичког, Бог миријада мученика Српских са славним кнезом Лазаром и дружином његовом, светим царем Урошем и Ђорђем златним Златаром Кратовским, Бог преподобних првосвештеника и свештеника, монаха и монахиња, војника и војвода, великих и малих, знатних и незнатних, светих жена и девица, јуноша и младенаца, кроз столећа и столећа, који у Тебе вероваше, Тобом живеше, Теби храмове дизаше, Тебе ради постише и мучише своје душе, за Тебе страдаше и помреше по друмовима и планинама, по тамницама, на бојиштима и мучилиштима, рушени од охолих мучитеља, терани у ланцима и продавани на пазарима као јефтина роба, клани као јагањци, мучени на коцу и конопцу, огњем и мачем истребљивани и гоњени из овога света као неки бесправни уљези, распињани на милионе крстова због Тебе, распетога на Голготи за све људе и народе. Коме дакле да се обратимо, ако не Теби? Ко ће нас разумети, и помоћи ако не Ти, помоћниче и Спаситељу наш?
Господе Христе, Боже отаца наших услиши нас и помилуј по молитви њиховој и Твоје Пресвете Матере. Не тражимо да нам дадеш богатство и славу, нити власт над другим народима, нити освету над непријатељима нашим, него Те молимо, сходно Твоме светом Јеванђељу:
Прво Те молимо, даруј нам крепости и снаге да издржимо сва страшна страдања и да Тебе не издамо и о Тебе се не огрешимо; Друго Те молимо, даруј нам велику ширину срца и светост ума, да можемо простити мучитељима нашим и поновити Твоје речи: Оче опрости им, јер не знају шта раде!
Најзад Ти се молимо: упокој и прослави наше родитеље и сроднике и миле пријатеље, пострадале у овом времену у Твојој борби, Господе Христе, против антихриста; даруј им одговор и светлост и радост у рају, где се веселе сви праведници и угодници Твоји, наслађујући се гледањем лица Твога и да заједно са анђелским војскама непрестано певају славопој Теби и Оцу Твојем и Духу Светоме, Тројици јединосушној и нераздељној кличући: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје. Амин.

У Бечу 4. фебруара 1945. године.

 

МОЛИТВА ЗА УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ

Господе Боже, Створитељу и Сведржитељу, који си саздао свет невидљиви и видљиви из преобиља љубави, који све држиш јаком десницом Твојом, Теби се молимо у овај дан услиши нас, помилуј и спаси.
Не молимо Ти се сада, благи Боже, само за себе и за свој народ, него за све народе и племена што их држи црна земља, а највише за народне крштене, код којих се, од многих безакоња, утулио огањ љубави, а разбуктао пламен мржње. Молимо Ти се, Свемогући Свемилостиви Творче и оче наш: погаси пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.
Боже вечне Истине и вечне љубави, који си открио људима истину и засведочио љубав преко Сина Твојега Господа Исуса Христа распетога и васкрслога, ваистину праведан је гњев Твој на род људски у наше дане, јер су многи презрели истину и обрнули се од Тебе ка лажним боговима, који су их завели у беспутну пустињу која се зове лаж, мржња и злочин. Ти једини можеш нас повратити на пут прави. Покајнички вапијемо Ти: погаси што пре пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.
Христе Свесилни, Ти који си утишао буру на мору, утишај садашњу буру мржње што хоће све да нас потопи, на радост Твојега и нашега архипротивника; и Ти који си губаве чистио од губе, очисти све нас од губе мржње и насиља; и Ти који си отворио очи слепоме, отвори духовне очи људима, да би човек видео у човеку брата, а не крвника; и Ти који си завештао апостолима Твојим љубав као Твоје последње завештање, разгори, о Царе љубави, разгори божанску љубав у срцима свих међусобно завађених народа!
Умножи, Господе, љубав на земљи. Нека дође царство љубави на земљи као што је на небу. Озебли смо од мржње – да се огрејемо на сунцу љубави.
И да сви познамо да је љубав највећа стварност и највећа сила на свету. Она даје снагу, пружа утеху, односи победу, исцељује све слабости душе и тела. Она умножава свако друго добро које људи пожеле. Претежнија је од свакога знања, сваког богатства и сваке славе земаљске. Љубав је јача од смрти и пакла и лако прави мост преко смрти и пакла у живот вечни.
Молимо Ти се, Господе, услиши нас и даруј нам љубав Светитељску! Да не мислимо зло и да не желимо освету.
Боже, оца нашег Светога Саве, који се трудио за срећу свих народа са којима се сретао из превелике љубави према Теби и према свима народима Твојим. Дај и нама такву љубав, да би се смели усудити славити Те с анђелима и певати: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот. Амин.

У Бечу 11. фебруара 1945.

 

МОЛИТВА ЗА МИР У СВЕТУ МЕЂУ ЉУДИМА И НАРОДИМА

Господе Боже наш, Господару живота и смрти, Створитељу небеса и земље, прими благодарење наше за све благе дарове, које си нам даровао у овом времену. Даровао си нам и непрестано дарујеш оно што нам нико други не би могао дати: здравље, изобиље плодова земних и све остало што је нужно за одржање наше на земљи. Духом Твојим Светим пак удахњаваш и утврђујеш веру праву, осветљаваш наду, разгреваш љубав, милујеш милошћу, просвећујеш и освећујеш душе народа Твојега. Благодаримо Ти, што си богатством милости Твоје надмашио худо богатство греха људских, те још ниси због греха наших затворио небеса над нама, нити исушио облаке од дажда, нити забранио земљи да плодове прораста, нити заповедио сунцу да не обасјава више грешнике и безаконике.
Али, о свеблаги Царе, и Господе, један неопходни дар Твој недостаје нам у наше време – мир, онај свети мир, који си Ти даровао својим великим апостолима говорећи им: Мир вам! Мир вам остављам, мир свој дајем вам. (Јов. 14, 27; 20, 19). За тај мир, за тај небески дар, који је у Твојој руци и који само од Тебе може доћи, ми Ти се коленопреклоно молимо. Знамо, Творче наш, знамо, да смо незаслужни и недостојни тога дара, али полажемо наду у милост Твоју неизмерну и покајнички молимо се Теби јединоме: даруј нам га, даруј мир свим верним Твојим по свему свету, да не пропаднемо до краја.
Господе, узбуркало се море живота људског сада као никада. Завладао је немир са страховањем у срцима људи. Наоружао се брат на брата, сусед на суседа, народ на народ, царство на царство. И род људски, ево налази се на предвечерју новога рата, новога покоља, новога греха Каинова, новога издајства Јудина; рата, у коме ће се погазити све заповести Твоје, похулити име Твоје свето, исмејати жртва Твоја и презрети љубав Твоја према нама грешнима. О, свемоћни Сведржитељу, пружи десницу Твоју неодољиву и не допусти то, не дозволи то, спречи то силом и добротом Твојом. Као што си негда умирио море Галилејско и стукнуо ветрове Својом свесилном речју, те унео мир и радост у душе ученика Твојих, тако и сад умири буру у душама људи и народа Твојих, да место страха од рата засија радост од мира.
Гле, још се црвени овај нараштај од ужасног пламена скорашњег рата и од проливене братске крви; авај, још су црне мрље од непокајаних греха јучерашњега рата на савестима многих, премногих, а ево већ се довршава спремање за нов пожар и ново црнило. Спремно је све за нов рат у свету, ново крвопролиће, ново душегупство по целој земљи. Још су свежи милиони гробова цвета хришћанске омладине у Европи, а облак се диже да сагори и нову омладину, која је тек после рата уцветала. Још се чине помени над покланом децом и над угушеним старцима и старицама; још мајке нису скинуле црнину за синовима својим, ни сестре за браћом својом; још порушени храмови нису оправљени; још уништена села и градови нису дозидани; још гранатама преорана поља нису уравната за орање плугом; још се перо писаца није утупило ни језик инвалида заморио описујући адске ужасе Светскога рата – а људи острвљени братском крвљу и умрљани злочином, улажу и труд и имовину и хлеб и сузе сиротиње, да поново ову планету обуку у пламен ратни.
Сачувај, Господе, избране Твоје од новога стида пред незнабошцима. Сачувај крштене људе Твоје и народе Твоје од новог подсмеха Сатане над створењима Твојим. Смилуј се бар на ангеле Твоје свете и не допусти, да опет ожалошћени гледају безбожна дела хришћанских народа.
Смилуј се на свеце Твоје и праведнике и не дозволи, да пред престолом Твојим небеским опет обарају очи своје стидећи се својих сродника и потомака овде на црној земљи.
Ради ангела и светаца и праведника Твојих на небу, дакле, више него ради нас, помилуј нас, Многомилостиви.
И ради љубави пресвете Матере Твоје, Богородице, према Теби, Господе Исусе Христе, и према Цркви Твојој на земљи, Винограду и Рукосаду Твоме, заустави руке наше од злочина и спаси нас од нас самих.
Спаси савест нашу, спаси душе наше. Да би и ми, милошћу Твојом спасени, у своје време увеличали свети народ Твој у бесмртном царству мира, светлости и живота, где од вечности у вечност живиш и царујеш Ти, троједини Боже наш, коме нека је слава и хвала, благодарење и покољење, од свих светих сила на небу и од свих поколења на земљи на век века. Амин.

 

ПОКАЈНА МОЛИТВА

Царе вечни и Господе небеса и земље, Исусе Христе Боже наш, милостиво чуј и услиши молитву нас грешних и недостојних слугу Твојих.
Нас ради, Господе, Ти си испио чашу горчине, од безаконика на крст прикован, страшне муке си претрпео на крсту, Искупитељу наш и крв Своју пречисту излио, да нас грехом прокажене очистиш, исцелиш, осветиш и удостојиш царства Твога.
Но ми се показасмо као лењиве слуге, лењива ума и срца и раслабљени од безакоња презресмо превелику жртву Твоју за нас и окретосмо се од Тебе да потражимо спасење онамо где спасења нема; положисмо своју наду не у Тебе, који једини можеш помоћи и спасти, него у себе и у људе и у варљиве ствари и у пролазне сујете света овога. Зато су нас на кривим путевима нашим сусреле све беде и невоље овога света. Јер остависмо Тебе, богати извор воде живе, и пођосмо да тражимо воду у пустињи. Остависмо Тебе, хлеб живота, и почесмо хранити душе своје погубном и трулежном храном греха. Остависмо Тебе, светлост света, и залутасмо у таму, у којој се не види ни човек ни Бог. Напустисмо Тебе, који нас никад не напушташ. Напустисмо Тебе, јединог човекољупца и верног пријатеља свих људи и одосмо куцати на непријатељска врата тражећи пријатеље међу непријатељима, спасиоце међу човекоубицама и помоћнике код оних који одмажу.
Зато се кајемо, Господе свесилни. Помози нам, да се још више кајемо. Кајемо се гледајући у Тебе распетога на крсту из љубави према нама. Кајемо се гледајући у главу Твоју божанску, увенчану трновим венцем, да би увенчао нас венцима непролазне славе небеске. Кајемо се гледајући у отворене ране на телу Твом и у крв Твоју пречисту, изливену драговољно за очишћење и исцељење греховних рана наших. Кајемо се и приклањамо главу и колена пред крстом Твојим, помози нам да се још више покајемо.
Покајане помилуј нас, Исусе Сине Божји, јер само нас милост Твоја може спасти. Не остави нас саме себи, јер без Тебе не можемо ништа учинити. Не одступи од нас, да не постанемо плен адских сила. Но брзо нам притеци у помоћ и спаси нас. И даруј нам благодатну силу духа Твога Светога, као што си даровао светим апостолима и угодницима Твојим. Да би се Духом Твојим очистили и исцелили, и просветили и препородили, те да би појединачно и свенародно, као деца светлости, могли, слично анђелима, славити и хвалити Тебе, Спаситеља Свога са Оцем и Духом Твојим светим. Милостиво чуј покајнички глас наш и услиши нас преко молитава пречисте Твоје Матере и свих Твојих светих. Амин.

 

МОЛИТВА ЗА СПАСЕЊЕ ОД РАСЕЈАНОСТИ УМА

Куда блудите, мисли моје, и кога тражите? Саберите се у срце као на домаће огњиште; тамо ћете се састати с Најжељенијим и Најмилијим.
Расуле сте живот мој по свему свету и учиниле сте га плитком баром, која се суши и оставља блато.
И орао лети у даљину и у висину, али се враћа у пећину своју на легалиште своје, у топло гнездо своје.
И мрав мили по прашини и гмиже уз дрвеће, али пре захода сунца хита мравињаку своме, дому своме.
Куда ви блудите и дању и ноћу, мисли моје, и зашто се никада не враћате гнезду своме и дому своме?
Највећи Гост посећује срце моје; куца на врата, али нема ко да му отвори. Све су мисли моје расуте по имању Његовом, по тварима Његовим, по оборима Његовим и по стоци Његовој.
Шта је важније видети у једној великој царевини него цара, и кога жели путник да види пре него цара? И с ким је беседа слађа него с царем?
Куда блудите, мисли моје, и кога тражите? Онај кога ви тражите, чека вас дома. Оставите Његове њиве и поља; окрените лице своје од Његових оброка и скотова, па пожурите к Њему на виђење и разговор.
О свеци Божији, великаши Цара небеснога, узнесите молитве ваше пред престо Царев, да се спасем од расејаности мисли.
А ти, Ангеле Божији, првосвештениче молитве, стави много тамјана у златну кадилницу твоју, и окади молитве свих светих за мене.
Слава и хвала Ономе који седи на вечном престолу славе, слава му на век. Амин.

 

МОЛИТВА

Црква Твоја слави Те и велича, Господе Боже мој, црква небесна с клицањем, црква земаљска са уздисањем.
Светлост славе Твоје неподношљива је за сваки створени вид, јер је веома јака.
Крилати херувими Твоји, гледају Ти лице кроз крила своја, да не повреде вид од прејаке светлости Твоје.
У даљим круговима сијају безбројне војске анђела као пламене горе од ублажене светлости славе Твоје.
Ублаженом светлошћу Твојом сијају и миријаде миријади светих душа, чије уздахе на земљи Ти претвори у песму над светим небесима Твојим. У огромном колу светих Твојих, Господе и моји су преци: сви свети српски, благочестиви цари, благоверне царице и кнегиње, краљи и војводе, праведници, мученици, испосници, пастири и учитељи, богомољци, добротворци – народ велики и сјајан, Небесна Света Србија.
Погледај ме, Господе, црва под светим и пламеним горама небеским, погледај ме на овом ограшју борбе за Тебе и против Тебе, да се не оклизнем у пропаст где се не помиње име Твоје.
Од сваке муке најтежи ми је страх да се не нађем достојан предака својих, верних слугу Твојих а сада великих племића Твојих у вечном царству истине и весеља, у хору анђела и свих светих.
Избави ме и спаси од тога страха, по неисказаној милости Твојој и удостој ме уврстити се у моје прослављене претке на небесима, Господе Боже, мој, Христе Спаситељу мој, животе мој, све добро моје. Амин.

 

МОЛИТВА ЗА БЕЗБОЖНИКЕ

Сва бића, Боже, сведоче о Твом бићу, јасније него сат о сајџији, и град о градиоцима, и песма о певачу, и реч о језику и разуму. Јаснији си од сунца, свесилни Боже наш, ипак безбожници не знају за Тебе; и још црње: безбожници у злоби срца свог неће да знају за Тебе. Загњурују главе своје у земљу, као ној у песак, и вичу: невидимо Га, не знамо Га, нема Га! Ја им зборим речима о Теби, који си саздао реч и устројио говор, они се смеју. Ја им чиним милост у име Твоје, они се срде. Ја им понављам речи пророка Твојега: во познаје господара својега (Исаија 1, 3), како ви људи да не познајете Господа свога? А они одговарају: Нема Господа!
Одсекла се река од извора – пресушиће. Пресушило је срце у безбожника – пресушиће им сасвим и разум. Полудеће, као што су сви безбожници полудели. Страх ме обузима, да поред мене живог суседи моји не потону у ад.
О, Изворе живота, кажи ми, кажи слуги Твоме: како толика смрт може савити гнездо у живој души човековој?
О, вечно Сунце правде и истине, како толики мрак може пасти на разум човечији, да не може да прочита и разуме почетно и завршно слово свих бића у свету? Није ли, Господе, овако: грех за грехом као конац по конац, док се није изаткала дебела завеса, која од Тебе сакрива и покрива?
Но не допусти, Господе, да цар таме савлада до краја створења Твоја! Тресни силом Твојом и блесни зракама Твојим, да би се пробудили успавани и адом опијени! Учини оно што само Ти знаш и можеш, да се покају суседи моји, беднији и од свих створења Твојих.
Јер ће лепи бити суседи моји кад се покају и Тебе познаду, по молитви слуге Твога светог Mojceja Мурина. Као блудни синови кад се из друштва свиња поврате у друштво анђела.
О како ће звучнија и стројнија бити песма Твојој слави и величини кад је сви покајани синови Твоји запевају заједно са вернима и заједно са војскама анђелским на небу, које дан и ноћ славе и величају Оца и Сина и Светога Духа, Бога једнога, живога. Амин.

 

МОЛИТВА ЗА СТАРЕШИНЕ НАРОДНЕ

Сви народи су Твоја словесна стада, Слове Божији. Твоја су својина, и Ти једини најбоље знаш њима управљати.
Свак зна боље управљати својим имањем, него туђим. Старешине народа земаљских управљају туђом својином, јер управљају оним што је Твоје.
Настави, Господе, старешине народне на земљи, да управљају народима по Твојој светој вољи;
да их воде путем, који си Ти показао;
да их одвраћају од онога што је зло пред лицем Твојим;
да их чувају са страхом као највеће благо Твоје што си им Ти поверио.
Власт је велико искушење, и мало је њих који могу одолети томе искушењу. Одолевају само они који знају да су слуге Твоје, у подножју ногу Твојих.
Много је људи који злоупотребљавају власт своју над природом. Није их мало који исто тако злоупотребљавају власт над себи равнима.
Преслаб је сваки човек, Господе, и готов да се преда самољубљу и охолости. А охолост је погубила и многе анђеле, камо ли неће људе.
Ради љубави Твоје према народима Твојим, Творче, испуни старешине народне страхом од суда Твојега. И ради њих и њиховог спасења не разгњеви се, Господе, но подржи их Твојим Духом снаге, мудрости и светиње. Да би своје душе спасли помажући спасење Твојих народа, гледајући даноноћно Тебе, као старешину над старешинама и господара над господарима. По молитвама светог Александра Невског, светог Стевана Дечанског и других праведних властодржаца слугу Твојих, смилуј се, Свемилостиви, и услиши молитву нашу. Амин.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *