Витез србског рода

Песник: Kentaur Wolf

crvena-beretka-vuk

Запјеват’ ћу браћо моја
док ми горке сузе теку,
о Звездану мрком вуку
и храброме Улемеку.

Не могу се ја без суза
њих двојице сјетит’ роде,
јер Они су примјер били
части, славе и слободе.

А сад труну тамо ђе им
није мјесто нит’ прилика,
но’ дако се Господ сјети
на дан суда страдалника.

И пошаље милост своју
на страдалну Нашу браћу,
чим им име ја поменем
у прошлост ме мисли враћ’у.

Па се сјетим када оно
род Србинов мука снађе,
а бездушни НАТО поче
из ваздуха да Нас гађе.

Седамдесет и шест дана
гађаше Нас летилице,
а Милорад са Звезданом
на челу је ЈЕДИНИЦЕ.

Која тешке борбе води
на косовско равно поље,
кажу људи јединице
не бијаше од те боље.

Прозваше их ЧОПОР љути
јер имаху на грб вука,
ђе би овај ЧОПОР проша’
Шиптаре би нашла мука.

Стизао би овај ЧОПОР
ђе год да се битка бије
ал’ ка’ Лође и Дренице
запамтило сунце није.

Ту је Звездан учествова’
и стека је ратну славу,
више пута ризикова’
да изгуби русу главу.

На њега су са свих страна
кидисали Арнаути,
сада ћете браћо моја
за судбину клету чути.

Што га снађе кад рат мину
и ропства се ланац скину,
најгрђе су име дали
овом добром србском сину.

ЈЕДИНИЦА повуче се
по наредби врха власти,
у срце им туга оста
ал’ су пуни били части.

Јер бранише часно земљу
и светиње Немањића,
међу њима сигурно је
било нових Обилића.

У наставни центар Кула
дође опет ЈЕДИНИЦА,
сви су били на окупу
као једна породица.

Л’јече ране са мегдана
неправде их тешке пеку,
остали су они вјерни
Звездану и Улемеку.

Но да видиш силна јада
кад октобар пети прође
једна власт се тада смени
а још гора нова дође.

Не поштује та власт борце
што за земљу крв су лили,
шаљу Наше витезове
у Хаг да би им судили.

ЈЕДИНИЦА часна Наша
против тога глас свој диже,
да се Цема одмах смени
наређење с врха стиже.

Сад слушајте браћо мила
што се после тога збило,
такве лажи и клевете
од Косова није било.

На Легију и Звездана
са свих страна напануше,
а медији сваког дана
лажима Нас разним гуше.

Кажу да су криминалци
отпадници србског рода,
заслуге им избрисаше
за мало их неко прода.

Но, слушај ме сад Србине
у станици што се збило,
кад Звездана доведоше
недјело се догодило.

Неко од тих прашинара
што чин има инспектора,
Звекију је Нашем река’
да кривицу признат’ мора.

За убиство премијера
или ће му фамилију,
побит’ Звеки на то приста
да избјегне трагедију.

Па му слике показаше
ђе му прате најмилије,
нема друге, признат’ мора
ради спаса фамилије.

Тад изјаву Он потписа
што му други саставише,
а ка’ доказ за убиство
опушак му поставише.

А кад сазна стара мајка
да јој сину ропство прети,
није могла издржати
мало затим ће умрети.

Стари отац ка’ вук оста
сам у гори без икога,
Боже један је л’ страшнију
судбу човјек наћи мога?

А синови остадоше
без очеве чврсте руке,
Бог сам знаде какве они
сад подносе страшне муке.

Вјерна љуба сама оста
без вољеног свога мужа,
који јој је несебично
са заштитом љубав пружа’.

Сад је она без заштите
и сваки је „вјетар бије“,
Боже један што дочека
славни витез од Србије.

Затвор доби овај витез
‘мјесто хвале и награде,
и уз затвор најгрђе се
том’ соколу име даде.

Сваки дан га клеветају
не дају му ни сад мира,
ал’ док древна звона звоне
са Дечанског манастира.

Име овог див јунака
биће живо у народу,
а гусле га помињати
ка’ Синђелић војводу.

17.07.2015.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *