Видов Дан

Пише: Вук ЈСО

vidovdan

Добро јутро, летњи дане бели,
дане бели, Србство се весели.
Васцело се сада шаком броји.
Шака зоби… Скоро не постоји.

Сваке зоре Земљи сунце гране,
неком гране, чекамо да сване.
Да Хришћанству и сване и сине!
добром сине, у небеса вине!

Плавим небом црне птице круже,
птице круже, господаре служе.
Служе зломе, ликују уз грају,
злобну грају, Срб на издисају.

Просусмо се као Онан семе,
земља упи и семе и племе.
Племе Србско стигла анатема,
анатема да доброга нема.

Свети Виде, види шта се збива,
зло се збива, Србин да се скрива.
Да се скрива, Крви да се боји,
рода боји, Каин млеком доји.

Броје своје сребрњаке, Јуде,
броје Јуде, браћу своју куде.
Храбре куде, душману продају,
за Свевишњег нит знају нит хају.

Световиде, наше дане види!
Минарети штрчаће ко хриди,
хрид у води, хришћанство где броди.
Тону броди у Граду на води.

Од Лазара и Гаврила смела,
Рода смела, сад хрпа пепела.
Шта постасмо, прошлост нас се стиди,
зла судбино, бежи од нас, иди!

Над светом је Косовска Голгота,
Христов венац, Јудина срамота.
Видовдан се на Мегиду слави,
Син се слави, крвав Плима плави.

Црвени се Видовдан од крви
Србске крви, задњи биће први.
Христов барјак нек се Небом вије,
Бој Коначни ускоро се бије!




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *