Велика циганска тајна: зашто Цигани морају да буду Роми?

Пише: Ивона Живковић

Глобалистичка превара века

Како се Европска унија бави проблемима Рома прикривено спречавајући њихову асимилацију у друге европске народе кроз „заштиту“ њихових „људских права“?

„Куме, изгоре ти кеса“, вероватно је напознатија циганска реченица у Србији. Ту је још многима у сећању: „Дај коју кинту жив ти ја“ или „Да’ који динар ‘леба да купим деци“. И фамозна реченица: „Да’ ‘едну цигару“ остала је легендарна. Данас неколико динара не вреди ништа, а и једна цигара је постала скупа. Наравно, све ове циганске реченице биле су у време старе Југе када су Цигани (Циге, Цигоси, Мандови) били људи са улице које смо сретали као просјаке или чистаче ципела.

Били су живописни део градског шаренила и никоме нису сметали. Многи су ишли у основну школу, обично по један или двојица у разреду (женска деца су ређе ишла у школу), а онда би заувек нестајали. И догодовштине из војске увек су биле испуњене сећањем на некога Цигу војника.

Данас је са Циганима у Србији другачије. Никоме више нису симпатични. Има их веома много и нису више само просјаци (тиме се више баве деца) , већ су постали веома организовани скупљачи секундарних сировина (а неки кажу и вешти крадљивци истих), али добрим делом и трговци на уличним импровизованим тезгама. Богатији, закупљују и тезге на пијацама и то раде веома организовано. Чистача ципела више нема, али на прометним раскрцницама у Београду је понекад немогуће проћи, а да возаче аутомобила не заскоче са жељом да им оперу ветробран.

Мајке са бебама и ситном децом понекад данима стоје на истим раскрсницама, настојећи да искамче новац. А онда сви негде нестану (или буду склоњени) и тако их једно време уопште нема…Да би се после извесног времена опет појавили, па опет нестали и тако стално.

Али, оно што грађане Србије последњих година највише иритира, али и брине је чудна политика државе Србије која ову етничку мањину (још увек мањину) ставља у социјално веома привилеговану позицију. Тако је са „демократизацијом“ (неки кажу-демокретенизацијом) Србија, поставши другоразредна колонија Велике Британије, морала под притиском властеле из Лондона да донесе законе и друге прописе којима се регулише функционисање ове етничке заједнице. Они се у медијима чак називају националном мањином, иако Цигани немају домицилну државу. Национално припадају тамо где су рођени (натио је место рођења).

Званични политички захтеви из ЕУ (тј. из Лондона) су тако наложили да се Цигани из разних земаља ЕУ депортују и смештају у Србију под програмом инклузије (укључивања у српску заједницу). Тако је велики број Цигана (тачан број је непознат јавности) из земаља ЕУ депортован у Србију, која је онда морала да им изда личне карте и пасоше (што је названо реадмисијом) чиме су они постали држављани Србије, иако нису постојали докази да су то икада били. За Србе избегле из Крајине и Босне ова процедура је била много компликованија.

Инклузија тако подразумева да се циганска деца школују о трошку државе Србије, не само у основном образовању, већ да им се омогући и високо образовање (наравно опет на терет буџета Србије која је већ пред банкротом), те да се ни на који начин не смеју одвајати од остале деце.
Као мањина не смеју се омаловажавати и издавајати тј. дискриминисати, те им се мора омогућити и да уче на свом матерњем ромском језику (!) Ово је наравно, потпуно контрапродуктивно, јер управо онемогућава њихову инклузију, а тиме и каснију асимилиацију у друштвену заједницу Срба.

Наравно, овде је очито у питању перфидна превара, јер наметнута инклузија по замисли налогодаваца нема за циљ циганску асимилацију, већ искључиво разводњавање етничке хомогености српске заједнице. Просто стављање (етничких) клипова у точкове.

Да би надзирали и агитовали у спровођењу „инклузије“ оформљене су броје невладине организације, владине канцеларије за заштиту етничких мањина итд. Циганима је омогућено и да чествују у парламенту у доношењу закона преко некаквих својих представника за које већина никада није ни чула, нити им дала глас. Али Цигани су веома кохерентна заједница, па им је веома лако наметнути и политички и сваки други став. Видећемо то касније.

Кредити зависе од решавања циганских проблема

Европска инвестициона банка и Сорошева Европска банка за обнову и развој (обе су приватне банке и њима управља банкарски картел из Лондона) чак су уцењивале београдску владу са давањем кредита од 25 милиона евра за обнову моста Газела тиме што су тражиле да се Цигани који су били смештени испод моста адекватно раселе и сместе у пристојан смештај са струјом и водом (коју наравно не би плаћали јер не могу). Овако је бар извештавала Сорошева агентура РТВ Б92. Градски буџет је тако издвојио и средства и за градњу тзв. станова солидарности, од којих су више од 80 посто дати Циганима наводно избеглим са Косова.

Коначно, глобалистички пројекат је наложио да се они више не називају Циганима, већ искључиво Ромима. Наравно, идеја је да се сви Цигани света назову истим глобалистичким именом Роми и да њихов језик буде јединствен- ромски.

„Инклузија“ је тако увела и медијску цензуру, иако она нигде није јавно објављена, када су у питању вести из живота Цигана тј. Рома. Тако су се циганске свађе са убиствима и тучама представљале као обичне кафанске и уличне туче грађана, где су актери само именовани иницијалима (који не значе ништа). Уколико би обрачун био између Рома и не-Рома, објављивање детаља зависи ко је жртва. Ако би Ром тукао или убио не-Рома, идентитет убице би био прикривен. Али, ако би било обрнуто, медији би драматично објавили о још једном међуетничком и расном сукобу, и зајаукали би хорски у невладиној агентури о дискриминацији Рома.

Иако је Циганска мафија надалеко позната у свету (по својој жестину и суровости је одмах иза најмоћније јеврејске) медији у Србији о овоме не смеју да пишу.

Чак и када су неке од станова солидарности, као и контејнере демолирали и уништили, медији су прећутали. И све ово наметнуо је страни фактор назван „Међународна заједница“. И ово су многи обични грађани већ приметили.

Ојађени и осиромашени, политички изиграни и преварени многи грађани Србије су зато постали бесни и веома забринути за своју судбину. Док се Србима (али и многим другим већинским народима у Европи) намећу европски закони по којима не смеју да бију своју децу, да их сликају голишаве (јер је то знак педофијије), не смеју да малолетнике терају да раде, не смеју да подвикну или ошамаре жену (јер је то злостављање у породици и мизогинија) , не смеју пса да шетају без поводца и без сертификата о вакцинацији и сл., Цигани , пардон Роми, све то могу јер је све наведено тако дубоко укорењено у њихову културу и њихов морал и ритуале, да им је законе геџа (не -Рома) веома тешко наметнути. Педофилија је код Рома опште позната етничка карактеристика, а ћерке и синове могу да удају и продају чим наврше 12 година.

Могу и децу да терају да раде (најбоље да скупљају секундарне сировине, да певају, играју за паре и да просе) а могу међусобно и да децу размењују, купују и продају, јер Цигани су вазда иста фамилија, компанија или клан. Сва су циганска деца њихова, и све су циганске жене њихове.

Ни полиција не сме да се превише бави Циганима, јер невладина поменута агентура одмах „гракће“. Има тих „грактача“ у читавој ЕУ.

„С којим правом полиција сме да сумња да ових петнаест комада наше деце рођене за пет година није наше?“ То може да пита сваки боље подучени Ром. Такође се никад не објављују призори из живота богатих Цигана, већ се углавном медији фокусирају на сиротињу.

Али, зашто се Сорош, мађарски Јеврејин брине за права Цигана у Србији? Зашто се уопште моћни банкари из ЕУ баве циганском сиротињом у једној мајушној и сиромашној Србији?

Они који су су стању да сипају бомбе било где у свету да би заштитили своје себичне лихварске интересе, веома су постали забринути што се негде крше „људска права Цигана“. И смета им да се називају онако како су се вековима називали? Ако имају трилионе евра и долара, и стално дају милијарде у некакве „хуманитарне сврхе“ како тај новац никад не дође до циганске сиротиње? Дакле, да ли је у питању брига или „брига“ због неког интереса?

Знамо ли ми уопште ко су заиста Цигани и како они функционишу? У ствари видећемо да функционишу веома складно и на један веома специфичан начин. Истина је да су они увек имали сва права и у СФРЈ и у Србији, али кохерентност циганске заједнице је управо оно што вековима спречава њихову асимилацију у многе веће друштвене заједнице. Они који су се асимиловали, у ствари нису више Цигани. И не желе зато да кажу да су то икада били. И многи би се веома радо асимиловали, али…То некоме, веома моћном не одговара. Са друге стране, Цигани се не стиде што су Цигани, напротив веома држе до припадности овом народу.

Истина о Циганима је заправо прича о једном од највећих злочина које су ови „брижни“ међународни трговци новцем и пљачкаши богатства широм света учинили према Природи. А тај злочин је што су масовно пресељавали, гонили и мешали расе и народе водећи их као војнике и као радну стоку продајући их као робове. Посебно су продавали жене. Огроман број Мавра (маор значи тамнопут) је доведен у Шпанију како би покорили Европу, а онда су они огроман број плавокосих и плавооких жена покуповали као робиње и ко зна где их и коме све продавали. Шта су њихова деца? Данашњи црнокоси Шпанци? Италијани? Грци?

О томе како су опљачкали северну Африку (древни Египат), посебна је тема.

Јеврејске и циганске необичне сличности

О Циганима се у ствари јако мало зна. Ни ко су, ни одакле су, ни како функционишу. Најраспрострањеније је веровање (ничим доказано) да потичу од неких индијских племена која су, ваљда, из пуке досаде кренула хиљадама километара далеко на Запад у Европу и ту се настанили, у ствари с е никада нису настанили, али опстају тако да их већ вековима нико не може отерати, а они се и даље нису асмиловали. Без земље, без сопствене привреде, без солидног заклона, без средстава за живот. Као да лебде у ваздуху.

То је карактеристика Цигана свуда у свету. Има их и у Индији, и у Африци и сви имају проблем са асимилацијом. И по томе су невероватно слични са Јеврејима који се такође веома тешко асимилију иако о томе дискутују њамање 200 година. Када је један радознали истраживач кренуо у Индију да тражи место одакле потичу ти Цигани, сви редом су му рекли да су Цигани у Индију стигли из Израиља.

Сличност друштвене заједнице и Јевреја и Рома почива на неким веома јаким правилима понашања која су код Јевреја вековима била усмено предање, да би се онда уобличила у писано учење (Талмуд), а код Рома остала усмена подука. Код Јевреја се поштује мишљење рабина, код Цигана циганског краља или краљице и старијих у заједници.

Оба народа се изричито дистанцирају од свих осталих тако што себе доживљавају као другачије. За Јевреје су сви остали гоје, а за Роме су сви не-Роми геџе (или гаџе). Што значи сељак односно онај ко обрађује земљу. И Јевреји и Роми преферирају трговину.

Ортодоксиним Јеврејима из Прусије је чак било забрањено да говоре са не -Јеврејима и они су зато живели гетоизирано. Таквих гетоизираних заједница данас има и у САД и у Немачкој. Јерменски Јевреји и даље не желе да једу са не-Јеврејима.

И једни у други имају дубоко усађен ритуални осећај моралне чистоте која се огледа у поштовању ритуала. За Јевреје појам чистоте је „кошер“, а за цигане вулгаран појам „мариме“ и значи тешко скрнављење ромске чистоте. Овде су ствари наизглед супротне , али ритуално значе исто. Они се упражњавањем „кошера“ труде да буду што чистији (што више Јевреји), а Цигани настоје да се не оскрнаве као Цигани. Рећи некоме да је „мариме“ (ку**ц) за Цигане је највећа увреда.

Ове две заједнице повезује и историја пошто су обе биле прогањане за време Хитлера и над обе је извршен, наводно, тежак геноцид. Неспорни докази за ово не постоје, али се ово уважава као историјска чињеница. Свака сумња и негирање тзв. Холокауста је законима многих земаља кажњива. У Великој Британији не. Али, евидентно је да и поред тог геноцида и једна и друга заједница никад нису биле јаче и бројније.
Следбеници Вавилонског Талмуда имају пуно морално право да гоје варају и пљачкају, па и убијају и да их доживљавају као будале и нижу расу. И код Цигана постоји неписано право да красти од не-Цигана односно геџа није злочин.

Наиме романтична циганска легенда каже да су некада давно сви коњи били слободни и шетали су пољима и нису били ничији, а онда су се појавиле геџе и све су их присвојиле. Тако сваки циганин има природно право да отима од геџа коње и врати их у природу. Цигани су тако поносни на своје лоповлуке и сматрају себе веома интелигентнима када надмудре и покраду геџе.

У том смислу су веома слични Ашкеназима (који су прихватили јудаизам као веру, иако је јудаизам више идеологија као комунизам), па неки теоретичари чак верују да су Ашкенази само напреднија етничка заједница од Цигана, а да заправо потичу од истог етничког корена. Али, Ашкенази имају косе очи и кукасте носеве и светлију пут, док су Цигани много разноврснији по расним одликама. Да, Цигани могу бити и жутокоси и црвенокоси, јер потичу од разних раса и етничких група.

Спајање народа у народ идеологијом

Јеврејска диајспоора се тако дели на три главне етничке групе: Ашкенази (Азијати), Сефарди (који потичу од Мавра из Шпаније) и Мизраими са Средњег истока из Египта. Ту су и Јевреји из разних планинских скупина, као и црнци Јевреји из Етиопије, али и Бухраини из Азије. Има и аријеваца плавокосих и плавооких који с е називају Јеврејима. У ствари ко прихвати јудаизам постаје члан ове заједнице.

Дакле, разне расе и етничке групе обухваћене (глобалистички) могу бити повезане у једну друштвену заједницу и она временом почиње да се назива народом (па и нацијом). Ромска заједница је такође изградила глобалистички пројекат баш као и јеврејска. И они су формирани од више раса и етничких група. Највеће заједнице су Дом са Средњег Истока (семити), Лом из Источне Турске и бројне скупине европских Цигана (којих највише има у Румунији).

Још даље се деле на Синте, Кале, Влашке Цигане, Хорахане и пуно још скупина. И језик се разликује код шпанских Цигана (хитаноса) који говоре кало језиком од ромског у Румунији. И наравно, сви настоје да говоре националним језиком државе у којој су рођени. Много већа подела од језичке постоји међу племенима и групама и она некада може представљати дубоки јаз.

На пример у Румунији у централној Трансилванији у граду Братиу живе веома хомогени Цигани казанџије познати као Калдурари који и даље одржавају старе законе и традицију и велика група Тигана које Калдурари виде као оскрнављене припаднике народа јер су се ородили и помешали са геџама.

„Ми смо бољи са Румунима него са Тиганима, каже извесни Емил Русу из клана Калдурари. Тигани не знају како да се понашају, они су дивљи, они пију и бију се на улицама. Ми Калдурари се тако не понашамо“.
Занимљиво је да су пре само неколико генерација у Румунији Цигани и Јевреји као две велике групе заједно живели. Али, многи Јевреји у Румунији не воле када ово чују, и сматрају Цигане за сушту супротност.

И по њима они су прљави, свадљиви, лењи, непоуздани, неодговорни.
Али начин облачења и неки детаљи народне ношње у Румунији и једних и других и трећих су веома слични. Поменимо и то да је центар окупљања Јевреја синагога, а за цигане чергаре је то шатра – односно цигански камп. Јевреји су концентрисани готово искључиво у градовима у трговачким центрима, док се Цигани концентришу у предграђима. Музика и склоност ка свирању и певању односно забављању других (гоја и геџа) такође је карактеристична за оба народа.

Бугарско тумачење косовских египћана

Ендогамија, обичај да се жени и удаје у оквиру етничке заједнице у Бугарској је прекинута необичним брачним везама између Јевреја и Цигана. Тако је пре пола века, по бугарским етнолозима Марушијаковој и Веселину Попову, у Софији формирана мешовита заједница. Цигани као слабији део заједнице почели су тако временом да се подводе под семитско етничко порекло. Иста мешавина има велику заједницу у албанском региону која броји око 10 000 припадника и они себе сматрају Ромима, Тиганима или индијским етничким скупинама , а сами себе називају Египћанима. Има их и на Косову.

По легенди када је Аврам кренуо из Ура пратили су га Цигани који су га чували, па је то митска повезаност ова два народа. Енглеска реч за Цигане је „џипси“ (гyпсy) и то је скраћеница од „еџипшн“ тј. Египћанин или египатски. А ова реч можда је изведена од егејски пут (егеји пат) што је можда био пут за транспорт робова. Из циганског речника код нас се одомаћиле речи: лова , џукела, пандур, као и ћира (нешто мало).

Цигански закони и организација заједнице

Цигани разликују нацију, која представља место рођења односно држављанство које имају, затим дружину (компанију) која представља скуп домаћинстава која не морају да буду из исте државе, али су истог географског порекла и везани су интересно или родбински.

Организовани су још и као кланови (вице) који настају ширим фамилијарним повезивањем. Један клан може да броји и 200 чланова.

Моћ појединца мери се и величином и снагом клана коме припада.
Најмања је породица чија снага такође зависи од броја чланова, па зато Цигани настоје да имају што више деце. Дакле, није љубав према деци то због чега их имају много, већ им то омогућава већу снагу у заједници. С обзиром да немају новац као мерило вредности, прибегавају овом примитивном јачању породице, клана , кампање и заједнице.

Имају и систем неписаних закона који не само да уређују унутрашње односе у заједници, већ их штите и од спољног света који доживљавају (не без разлога веома непријатељски). У циганске законе се не уграђују легалне вредности геџа, па зато Цигани имају и проблема са легалним системом државе чији су држављани. Ако би одбацили своје неписане законе, они би се асимиловали и не би више били Цигани.

Сваком циганском заједницом влада бандолијер, особа која је изабрана због својих година искуства и мудрости, али често и снаге. Нешто као шериф. Занимљиво је да ову улогу може имати и старија и утицајна жена – велика мајка. Бандолијер тако решава ситне несугласице у заједници, попут ситних крађа, прељуба и сл. Уколко је спор између породица озбиљнији сазива се суд који се назива крис. То је у ствари савет мудраца и искусних који већају и процењују на чијој је страни правда. У случају сукоба кланова сазива се дивано. То је тело сачињено од вођа кланова који онда морају да седну и да реше спор договором. Они су представници кланова и остали не морају да присуствују овом састанку. Непоштовање бандолијера, криса или одлука дивана значи непоштовање читаве Циганске заједнице.

Ако се ни овде не реши спор, постоји и такозвани крис Романи – велики суд који може појединца који се не повинује одлукама криса-изопштити из заједнице. Тада Циганин постаје „мериме“ (ку**ц) и није више достојан живота у заједници. Он се тада сматра геџом и то је практично изопштавање од читавог циганског народа.

То је за сваког Циганина или Рома најстрашнија казна. Одавање „циганске тајне“ геџама се сматра једним од тежих прекршаја. Зато полиција веома тешко може да Цигане користи као сведоке у случајевима циганског криминала, па се многи криминалци тако у заједници добро сакривају. Зато је оваква циганска заједница идеална да се кроз њу провуку и међународни мафијашки послови као на пример модерна продаја робова или деце или оружја. Деца се могу до продаје чувати код било које породице. Ма где се они налазили.




4 коментара

  1. Aleksandar

    Velika greska koju smo uradili i uzeli novca da nam svi romi dolaze u zemlju iz svih clanica EU.Sto nije bio dobar potez.Ali nasi su na sve pristali i prema tome cemo zbog novca koji smouzeli svitrpeti sve i svasta.

  2. bumbum

    Међу њима има и добрих људи, али наравно и лоших! Међутим, највећа је грешка уопште пустити их да раде то што раде (криминал, просјачење и сл.), већ их приморати да се уклопе у заједницу! У супротном прогнати их из земље!

  3. simon

    КРИВО МИ ШТО ЈЕ СРБИЈА ДОЗВОЛИЛА ДА СЕ ПОЦИГАНИШЕ И ДА НА ЦИГАНСКОМ ИХ ОСЛОЉАВАМО РОМИ-ЧОВЕК ИЛИ ЉУДИ.ИМА ИХ ЗДРАВСТВУ,ШКОЛСТВУ,ПОЛИЦИЈИ,БАНКАМА НА ЕСТРАДИ.НИСАМ РАСИСТА НИ ФАШИСТА АЛИ ПРИМЕРА РАДИ КАДА ЈЕ МАРИЈА ШЕРИФОФИЋ ПОБЕДИЛА НА ЕУРО СОНГУ ПРОРАДИО ЈЕ ЦИГАНСКИ ЛОБИ-ТО ЈЕ УПОЗОРЕЊЕ КОЛКО МОГУ БИТИ ОПАСНИ КАДА ПРАВЕ СВОЈЕ КЛАНОВЕ,У СРБИЈИ БИРАЈУ ПОСАО А У ШВАБИЈИ ИМ НЕСМЕТА ДА ЧИСТЕ ФАШИСТИЧКА СРАЊА И НЕ СМЕТА ИМ КАДА ИХ ШВАБЕ ОСЛОВЉАВЉЈУ ЦИГОЈНЕР.ИНАЧЕ ОНДА БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ ПЕСМЕ ПРЕРАДЕ У РОМИ.ЈА САМ ПРВОСХОДНО СРБИН ЦИНЦАРСКОГ ПОРЕКЛА И НЕБИХ ВОЛЕ ДА СЕ МОЈА ДЕЦА УКРСТЕ СА ЦИГАНИМА.

  4. Миленко Вишњић

    Захваљујући копању информација о „Ђинђу и његовом биолошком оцу“, налетих на овај дивни сајт. Само да кажем – диван вам је сајт!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *