Величање муслиманског, затирање српског

На сваком кораку у Сарајеву и Федерацији БиХ приметно величање муслиманског идентитета. У Сарајеву и ФБиХ нема ћирилице, из назива улица и установа протерани српски великани

Затирање српског идентитета у Сарајеву и осталим градовима Федерације БиХ, 18 година после рата, приметно је на сваком кораку. У школама српској деци у овом ентитету се брани да уче ћирилицу, из назива улица, образовних институција, касарни и домова културе протерани су сви српски великани. Српски повратници тврде да је реч о политичкој и систематској дискриминацији ради цементирања етнички очишћеног простора од Срба!

Напад на српски идентитет, језик и културу очигледан је у образовном систему Федерације БиХ, који годинама одбија да уведе групу националних предмета за српске ђаке који су приморани да уче босански језик, док градиво из историје изучавају искључиво из муслиманских уџбеника, у којима се говори о „великосрпској агресији на БиХ“ и искључиво о „српским злочинима“.

Грбови бројних општина и градова у ФБиХ такође представљају искључиво муслимански идентитет.

У ФБиХ и даље има више од десет школа са спорним називима, иако су оспорени пред Уставним судом. Међу спорним у кантону Сарајево су основне школе „Велешићки хероји“, „Породице ефендије Рамића“, „Мирсад Прњаворац“ и „Изет Шабић“ у Вогошћи, те „Хашим Спахић“ у Илијашу…

У Херцеговачко-неретванском кантону споран је назив школе „Липањске зоре“ у Вишићима, а у Средњобосанском кантону Средња школа „308. славна брдска“ Нови Травник, те основне „Јозо Гаџић Чупо“ Стојковићи, „Браћа Језерчић“ Дивичани и „13. рујан“ Витез.

– Нажалост, наша деца су приморана да иду у школу чији назив велича некадашње припаднике Армије РБиХ. То није једини проблем, јер су им сви уџбеници писани босанским језиком. Ћирилица и српска историја им је забрањена – каже Раде Бабић, српски повратник у Сарајево, чија деце похађају наставу у школи „Велешићки хероји“.

Последица ове дискриминације је, каже он, чињеница да у сарајевским школама готово да и нема више српских ђака. Пре рата у Сарајеву је живело око 200.000 Срба, док се сада процењује да их има свега 10.000.

Затирање српских трагова у Сарајеву приметно је и у називима улица, из којих су протерани сви српски великани, док се у њима величају личности из муслиманске историје и припадници некадашње Армије РБиХ. Неке од тих улица носе називе по муслиманским војсковођима, за које се сумња да су починили злочине над Србима у граду на Миљацки.

Тако у Сарајеву више нема улица са именима Његоша, Вука Караџића, Андрића, Војводе Путника и других знаменитих Срба. 

Сада се Улица Борише Ковачевића зове Мехмеда Спахе, Ђуре Ђаковића – Алипашина, Саве Ковачевића – реиса Џемалудина Чаушевића, а Грује Новаковића – Бајрама Зенунија. Паљанска улица данас носи име по Омеру Шахићу, припаднику 2. моторизоване бригаде такозване Армије РБиХ, који је одликован „златним љиљаном“.

Председник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић каже да се из целе приче чита јасна порука:

– У Сарајеву нема места за Србе! Ово је наставак прогона Срба из Сарајева, које се лажно свету приказује као мултиетнички и мултиконфесионални град. Срби и данас одлазе из овог града и продају некретнине – рекао је Јањић.

Дискриминација је уочљива и у називима касарни у БиХ. Српски војници на службу иду у зеничку касарну, која носи назив по злогласној Седмој муслиманској бригади. У саставу те формације деловао је и одред „Ел муџахид“, чијим се припадницима приписује да су секли главе заробљеним припадницима Војске Српске у лето 1995. на Озрену.

Обележја искључиво муслиманског народа налазе се на грбовима општина Цазин, Босанска Крупа, Зеница, Стари Град Сарајево, Илијаш, Калесија и Кладањ, док су симболи Хрвата видљиви у симболима општина Прозор – Рама, Домаљевац, Купрес и Кисељак. На грбу Кантона 10 у ФБиХ доминира шаховница.

Посланик СНСД у парламенту ФБиХ Лазар Продановић каже да се Срби налазе у крајње незавидној позицији у Федерацији БиХ.

– Пре шест година проглашени су неуставним неки грбови, али то није ништа променило, тако да и даље нема симбола који представљају сва три конститутивна народа – рекао је Продановић.

АНДРИЋ „ЧЕТНИЧКИ ИДЕОЛОГ“

Иако су омладинске организације из Травника покретале неколико иницијатива да део централне травничке улице добије назив по нобеловцу Иви Андрићу, то се никада није десило. Власт СДА у том граду никада није одобрила тај назив, иако је реч о делу улице у којој се налази кућа у којој је рођен Андрић. Против овог предлога жестоко су реаговали припадници вехабијског покрета, који су нагласили да је „Андрић непожељан у Травнику, јер је четнички идеолог“.

МИЛОСТИ НИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ

Федерација БиХ годинама одбија да исплаћује пензије за 22.000 српских пензионера који сада живе у Српској а пензију су остварили у ФБиХ, чиме се крши универзални принцип да се пензија исплаћује тамо где је и стечена. Дуг ФБиХ Српској, која је преузела обавезу исплате ових пензија, износи готово 800 милиона марака. Тај дуг се сваког месеца увећа за 7,2 милиона марака.